
Дипломата Зоран Миливојевић каже за РТС да се не сећа догађаја као што је забрана прелета авиона Сергеја Лаврова уочи најављене посете Србији. Истиче да се ради о преседану у међународним односима и да оно што се догодило има за циљ и одређени притисак на Србију од које се тражи да промени став према Русији у вези са руско-украјинским сукобом, да се приклони и уведе санкције.
Посете министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова Србији отказана је јер су Црна Гора, Бугарска и Северна Македонија забраниле прелет авиона руске владе.
Председник Србије Александар Вучић је рекао синог гостујући у Дневнику РТС-а да није изненађен исходом и да је, због кризе у свету, у Србији дефакто уведено ванредно стање.
Дипломата Зоран Миливојевић каже за РТС да се ради о преседану у међународним односима и дипломатији који није забележен дуго времена.
“Ја се не сећам једног оваквог догађаја и треба рећи да се ради о преседану у вези са односом две земље од стране трећих земаља, где се не ради о интересима ни Србије ни Русије него о интересима трећих фактора, у овом случају НАТО-а и Европске уније”, истиче Миливојевић.
Сматра да оно што се догодило има два кључна циља, а да је први усмерен према Русији – настојање да се санкције које су уведене у потпуности примене и да се спречи свака комуникација Русије, посебно у простору који је од посебног интереса за Европску унију и НАТО.
“Други циљ је одређени притисак на Србију, да на неки начин промени став према Русији у вези са руско-украјинским сукобом и да се приклони и уведе санкције. То су два циља која у суштини немају никакве везе са односима Србије и Русије”, објашњава Миливојевић.
“Притисак који се врши на Србију није од јуче”
Зоран Миливојевић каже да отказивање посете Сергеја Лаврова неће довести у питање руско-српске односе.
“Притисак који се врши на Србију није од јуче и ово није новина. Траје од тренутка када се Србија определила за сопствени избор и сопствени политички интересе и када није увела санкције”, наглашава Миливојевић.
Истиче да пракса међународног права и међународних односа, па чак и дипломатске конвенције не спречавају дипломатску комуникацију чак и када постоји амбијент рата јер дипломатија има свој смисао и своју функцију.
“У оваквим околоностима, какве имамо у Европи и на глобалном плану, дипломатија би требало да буде та која отвара врата. Сигурно да циљеви Русије и Србије нису били на штету и сигурно да би могли да буду нека врста амортизера у овим временима, када имамо сукоб”, сматра Миливојевић.
Истиче да се интереси Србије не доводе у питање.
“Покушаји да се позиција Србије као војно неутралне и политички независне државе доведе у питање на овај начин неће успети. Србија се руководила својим интересима и циљевима и има јасну позицију. У том смислу неће бити промена”, наглашава Миливојевић.
Каже да је Србија на путу европских интеграција, али да има право и обавезу да штити своје интересе на оптималан начин.