У ватрогасној јединици у Лапљем Селу истичу да у овом периоду године да је највећи број њихових интервенција узрокован паљењем стрњишта.
“Ми највише посла имамо када се жито покупи са поља и онда крену намерна паљења стрњике, сламеи суве траве. Тамо где су парцеле необрађене има пуно осушене траве па се самим тим те парецле лако пале. Ми смо спремни у сваком тренутку, а морам да истакнем да смо ове године имали мање интревенција него у истом периоду прошле”, истакао је, за РТВ Грачаница, Драган Секулић, командир ватрогасне јединице у Лапљем Селу.
Због неодговорних људи ватрена стихија и ове године обезвредила је мукотрпан рад и улагања многих пољопривредника у српским срединама у централном Космету. Таквих губитака било је у Горњој и Доњој Гуштерици и Добротину.
Осим опасности које са собом носи, по речима пољопривредних стручњака, паљење стрњишта и сламе деградира земљиште, у њему уништава микрофлору, минерале и хранљиве материје па уместо паљења агрономи препоручују заоравање сламе и стрњишта, а тиме се избегава и ризик од пожара.