Главна / Друштво / Речи туге и сећања на комеморацији поводом смрти Часлава Милисављевића

Речи туге и сећања на комеморацији поводом смрти Часлава Милисављевића

“Напустио нас је Часлав Милисављевић”, овим речима и минутом ћутања почела је комеморативна седница поводом смрти новинара Радио Косовске Митровице у пензији Часлава Милисављевића.

Координатор Радија Косовска Митровица Маја Фићовић, на почетку је пренела изразе саучешћа породици и кратким опроштајним говором се обратила присутнима.

”Све што сам у првим годинама рада научила, научила сам од њега, било ми је тешко да после његовог одласка преузмем одговорност и будем на једној тако одговорној позицији, али се надам да сам оправдала његово поверење и да сам сачувала радио, јер је Часлав за живота непрестано понављао ”Децо чувајте радио”.

Мислим да смо испунили обећање, да то чинимо и да ћемо чинити наредних година, додала је Фићовић и позвала  затим председника Привременог органа општине Косовска Митровица Александра Спирића и Чаславове колеге новинаре да се пригодним говорима опросте од доајена радијског новинарства и првог спикерског гласа Радио Косовске Митровице која је почела са радом 1982.године.

“Прва асоцијација на име Часлава Милисављевића је радио односно таласи Радио Косовске Митровице. Данас када сви остајемо без доајена радијског новинарства, данас када постајемо сиромашнији за културног посленика и ствараоца, не можемо а да се не присетимо његовог осмеха и радости кад год се организовао неки културни догађај. Имали смо ту част и привилегију да учествује последњи пут и у организацији 28. Митровачког фестивала културе и помогне у довођењу бројних ликовних ствараоца и не само ликовних које је упознавао годинама радећи на организацији сличних манифестација. Испуњавало га је дружење са уметницима свих профила, несебично је давао себе култури и уметности како би нека дешавања попримала још јачу и већу димензију. Оливер Њего, Никола Рацков, Еxтра Нена, Миша Танасијевић, сви су они били и остаће Чакијеви пријатељи. Био је пионир радијског новинарства на овим просторима, врсни самостални уметник дубореза, великих имена и наших сакралних светиња , које је волео да поклања и оставља за сећање пријатељима и они су неизоставни део наших домова”, рекао је Александар Спирић.

Нека овај комеморативни скуп буде доказ поштовања лика и дела Часлава Милисављевића, рекао је Спирић и још једном пренео изразе најдубљег саучешћа породици .

Вишедеценијски новинар Радио Косовске Митровице и Чаславов дугогодишњи колега Миодраг Радомировић емотивно се опростио од Часлава Милисављевића, а на почетку је упутио речи саучешћа породици.

“Када говорим о Чаславу Милисављевићу, морам да се вратим на време пре новинарства, када су се у Звечану пре много година окупили неки момци и девојке да стварају некакав културни живот, да га осликавају тако рећи и започињу неку нову еру у култури Косовске Митровице и Звечана. Међу тим момцима и девојкама био је Часлав Милисављевић који је у чувеном звечанском “Ћумезу” осликавао зидове а у ствари осликавао своју душу. Тако сам га упознао, а касније нас је спојила и ова друга сфера и велика љубав а то је новинарство. Од постанка радија радили смо пуном паром и свим жаром стварали из дана у дан све бољи и квалитетнији програм. Наравно и неузоставна организација Сабора културног стваралаштва још у бившој Југославији па све редом”, присетио се и емотивним речима од Часлава опростио Миодраг Радомировић.

“Први спикерски глас на тадашњој фреквенцији Радио Косовске Митровице 96,5 Мхз остаће дуго упамћен као чист, правилан и радиофоничан по коме су га препознавали и они слушаоци који га нису знали. Дубоко правичан , захтевао је то од свих својих колега и сарадника тежећи да најбрже и најтачније пренесу информацију до слушалаца.

Његова познанства са новинарском елитом најбољих редакција у земљи имале су огроман утицај на новинаре Радија Косовске Митровице, чији је био уредник, јер су имали ту част да уче од најбољих. Знао је да похвали али и да критикује с правом нерад и неодговорност. Штитио је интересе новинара, сматрао је да је говор и писмо окосница правилног новинарског израза отуда и крилатица по којем ћемо га памтити “Не гази ћирилицу” и “Будите чувари радија”, рекла је Чаславова дугогодишња колегиница новинар Александра Милошевић.

Прочитала је и писмо које је упутило Удружење новинара Србије са чијим члановима је Часлав увек има добре медјуљудске и колегијалне односе нарочито са Нинославом Брајовићем и Живојином Ракочевићем.

“Удружење новинара Србије и Друштво новинара Косова и Метохије изражавају најдубље саучешће породици преминулог новинара и уредника Часлава Милисављевића.

Читав свој радни век и живот је посветио радију и уградио се у њега као истински професионалац, брижни учитељ и одговорни уредник. Он је подстицао и учио новинаре и своје слушаоце лепоти српског језика и изражавања, био је чувар језичког стандарда у доба када су све норме пропадале.

Часлав Милисављевић је јединствени глас Радија Косовска Митровица који се могао мерити са најбољим гласовима и спикерима Радио Београда. У времену када се наш језик истискивао са медија и нестајао са Косова и Метохије глас Часлава Милисављевића са фреквенција Косовске Митровице попуњавао је ту фаталну празнину.

Радио је најдемократскији медиј, јер од нас не тражи ништа, он је способан да вас обликује и да утиче са мало напора или пажње. Људи са радија су саставни део живота генерација а ми памтимо њихове гласове, поруке и емоције. Глас Часлава Милисављевића је деценијама просвећени глас над Косовском Митровицом, памтиће га њени грађани и чуваће га његове колеге као меру, као господство, као стандард којим се чува језик и уметност изражавања.

У боју и музику његовог гласа стекло се сликарство, дуборез, краснопис, брига за ћирилицу, организација фестивала и промоција, подршка своме народу, вођење програма, рецитовање поезије и бескрајна љубав према свом граду.

На крају напустио нас је човек на чијем лицу се увек видела Косовска Митровица, у чијем гласу су се јављали заборављени и понижени, напустио нас је човек од чије професије и одговорности је често зависио квалитет и смисао нашег живота.”, стоји у писму Живојина Ракочевића председника Удружења новинара Србије.

Након тога током комеморације од Часлава се опростио и његов дугогодишњи пријатељ и друг Миодраг Роле Антић, подсетивши  све присутне на Чаславов допринос глуми и аматеризму и огромном таленту који је поседовао, али и о дружењу, турнејама, гостовањима и пријатествима из тог времена.

Милан Михајловић, садашњи директор Културног центра”Драгица Жарковић”, иначе такође радијски и телевизијски новинар и близак Чаславов сарадник у култури, подсетио је на оснивање прве ликовне колоније “Соколице” за чије је се оснивање директно залагао и био је један је од организатора сваке године.

“Тај фанатизам , та енергија да се нешто покрене да постане традиција, упечатљиво и несвакидашње на просторима Косова и Метохије и целе Србије, то се једноставно не може заборавити. Више година уназад када је у пензионерским данима почео да резбари дрво и да му даје нови вид живота кроз ликове наших светих, кроз ликове наших најутицајнијих личности из света књижевности и уметности и живота уопште, попут Иве Андрића, Десанке Максимовић, Војводе Мишића, Патријарха Павла, схватио сам да Часлав Милисављевић није случајно рођен баш на дан Светога Саве”, реако је Милан Михајловић.

Михајловић је рекао да је Часлав цео свој живот провео уз радијски микрофон али и у дружењу са културним посленицима и ствараоцима. Та Чаславова вишедеценијска веза са уметношћу и судбинска веза  са свевишњим, то је привилегија за духовна верујућа али и уметничка бића. Вратило му се кроз дуборез , кроз медаљоне у дрвету, чије је срце и те како знао да осети. Поклањао их је несебично овде у Митровици, Звечану, Грачаници, Београду, Крушевцу, Варварину….и настављао да клеше и резбари из ноци у ноћ из дана у дан…Његов дом одисао је топлином дрвета , отворен увек за пријатеље али и путнике намернике.

Овим је завршена комеморативна седница и опроштајни говори колега и пријатеља, а испред организатора комеморације Маја Фићовић координатор Радио Косовске Митровице подсетила је присутне и све оне који су желели а нису могли да присуствују да ће породица примате саучешће сутра у капели у Рудару од 10 часова а да ће се сахрана обавити сутра  на сеоском гробљу у Србовцу у 13 часова.

Данашњу комеморацију, којој су присуствовали породица, колеге, пријатељи и поштоваоци, организовао је Радио Косовска Митровица уз подршку Привременог органа општине Косовска Митровица .

Извор: Радио Митровица север

Check Also

Петковић: Наставља се Куртијев терор над Србима, његови специјалци упали у Косовску Митровицу

Наставља се Куртијев терор над Србима, његови специјалци упали су малопре и у просторије ОИК …