
Радња филма „Пето писмо Хилде Дајч” приказује судбину јеврејске девојке у окупираном Београду, њену пожртвованост и храброст, одлучност да помогне својим сународницима у концентрационом логору по цену сопственог живота, а пројекцију филма пропратило је предавање „Козара 1942“ које је одржао кустос Музеја жртава геноцида историчар Бојан Арбутина.Предавање је посвећено козарачкој епопеји из 1942. године, када је српски народ доживео једно од својих највећих страдања у својој дугој историји.
– На подручју босанске крајине живело је претежно српско становништво. Друго по заступљености било је муслиманско становништво, а затом су ту били римокатолици и остали. Оно што је престављало проблем НДХ и њеним властима јесте што је толика концентрација Срба представљала реалну опасност по функционисање НДХ. Срби у том периоду представљају главну мету усташке власти – рекао је Арбутина.

– Свесни да постоје концентрациони логори у Јасеновцу, свесни судбине српског народа у Лици и Јадовну. Срби нису желели да чекају немачке војнике у својим домовима већ су кренули са повлачењем на Козару. Према проценама историчара, на Козару се на почетку офанзиве нашло близу 80.000 српских цивила. Козара је пружила уточиште српском народу. Читајући њихова сведочанства видимо вољу српког народа да се одржи на том простору – истакао је Арбутина.
Музеј жртава геноцида је поводом 80 година од офанзиве на Козари приредио и изложбе посвећене овом догађају које су представљене у бројним градовима наше земље.