Главна / Друштво / Странци у земљи пор(иј)екла

Странци у земљи пор(иј)екла

stranci_u_zemlji_porekla_1Након ратних сукоба 1999 године, са Косова и Метохије протерано је више од 250.000 Срба. У Црној Гори, према званичној евиденцији, тренутно борави око 11.000 расељених  углавном из Метохије. Њихов тренутни статус у Црној Гори, која је иначе већини која је протерана са Космета и земља из које воде порекло, јесте заправо статус странаца са сталним нестањењем .

Главни проблем „интерно расељених “са Косова и Метохије, какав је и даље статус  ове популације у Црној Гори, је приступ елементарним правима . У борби за опстанак и остваривање својих права расељени са Космета регистровали су многобројна удружења, а онда оформили и Савез, како би уз заједничку сарадњу дошли до жељеног циља.

Ресељени са Косова и Метохије изложени су невиђеној дискриминацији, поготово од како је Црна Гора 2006 године, постала независна држава. Иако је тада обећано да ће ова категорија становништва уживати сва права, сем права гласа, до сада се врло мало урадило по том питању или готово ништа.

stranci_u_zemlji_porekla_2„То се у пракси није десило, а у међуврамену су нам доделили статус странаца са сталним настањењем, који је декларативно требао да буде примењиван на начин који би нама омогућио уживање поменутих права. Међутим, са том личном картом за странце, нама је ускраћено право на запослење у органима државне управе,  као и право на пуну здравствену заштиту, што управо сведочи, да оно што је црногорска власт обећала у процесу придруживања Европској унији, а то је испуњивање стандарда по питању квалитетног решења питања расељених, није испуњено“ рекао је за емисију “Из нашег угла” Радио Грачанице, председник Савеза удружења расељених са КиМ Миленко Мишко Јовановић.

У Црној  Гори  нема формалних колективних центара, али на територији општине Бар још увек постоје  тзв. неформални колективни центри у којима бораве расељени, који ни након 16 година, нису успели да реше стамбено питање. Један од таквих је и објекат Феријалног савеза Србије у Сутомору , у коме, под  благо речено, нехуманим условима  борави десетак породица прогнаних из Метохије.

stranci_u_zemlji_porekla_3

Немоћ, разочарање и љутња, све се накупило у души ових људи, којима би, како кажу, повратак на своја огњишта  уколико би се створили услови за то, био најдраже решење. Услови у којима тренутно живе, без струје и воде, а поред свега и као странци у држави која је, како сами истичу, земља њиховог порекла, нису достојни двадесет првог века.

Стамбено питање могло је бити решено одавно, прича Раде Обрадовић из Пећи. Наш домачин Миленко Јовановић, коме дугујемо захвалност при реализацији емисије, кађе да је за такав пројекат обезбеђен новац и пројекат од стране једне немачке организације,  али да није било добре воље надлежних из општине Бар, па је новац, како каже, преусмерен на решавање стамбеног питања социјално угрожених породица  албанаца у Гусињу” .

Нико од ових људи није отуђио своја имања у Метохији,  а Наталија Крстић из Ђаковице, каже да не помишља на тако нешто. „Нуде ми неке бедне суме за стан, а ја не дам, па нека стоји, наследиће га макар моји унуци“, каже ова седамдесетогодишња жена, иначе самохрана мајка.

stranci_u_zemlji_porekla_4Председник општине Бар Жарко Павићевић, кога смо контактирали у намери да разговарамо о проблемима расељених на територији ове општине, рекао нам је у телефонском разговору да Општина Бар нема никакве надлежности што се тиче решавања проблема расељених и да се за тако нешто морамо обртатити Секретаријату за избегла и расељена лица, а да ће нас он радо примити неки други пут да разговарамо о свему што нас интересује.

Проблем расељених у Црној Гори могао би да буде решен једино додељивањем црногорског држављанства овим људима, који су право на то, по речима председника Савеза Удружења расељених Миленка Јовановића одавно стекли.

„Ми тражимо само да се примени закон о црногорском држављанству, односно његов члан осам који јасно каже да право на држављанство има свако лице које у континуитету непрекидно законито борави најмање 10 година, у Црној Гори. У нашем случају то је 15 година, а држављанство нам се не додељује, јер Влада Црне Горе стоји на становишту да ми незаконито боравимо на територији ове државе. У Уредби коју су донели након референдума, стоји да је законити боравак само онај који је регулисан код Министарства унутрашњих послова јавне управе,  што је апсурд, јер је овим људима расељеничке легитимације издао управо владин орган и на њима стоји  владин печат,  а они ипак „незаконито бораве“ на територији те исте државе која им је издала докуменат. Апсурд над апсурдима“ каже Јовавановић.

Повратку се међутим, нада још увек велики број расељених и то у срединама у којима нису раније живели, уколико им се, како истичу, створе услови за опстанак.

stranci_u_zemlji_porekla_5Колико је положај Срба у Црној Гори тежак и до које мере су обесправљени прича и председник Извршног одбора Матице Српске у Црној Гори доц. др Владимир Божовић.

„Власти у Црној Гори се у последњих петнаестак година прилично репресивним мерама труде да темељно промене идентитетски код Црне Горе, да збришу оне духовне и историјске елементе који су чинили суштину Црне Горе у њеном трајању, што се пре свега односи на српске атрибуте и на чињеницу да она јесте у суштини земља српског народа. Суочени смо са бруталним историјским фалсификатима. Срби су протерани из свих државних институција, а и сама чињеница да је лоша социоекономска ситуација српског народа као и то да је српски језик потиснут из система образовања, говори о тежини и бруталноисти односа власти према српском народу у Црној Гори“ тврди Божовић.

Да расељени са Косова и Метохије покушавају да се интегришу у културни живот у општини Бар говори и чињеница да активно учествују у организацији једине културне манифестације у Сутомору, која носи назив „Дани Заграђа“, чији је портпарол  управо Миленко Јовановић.

Домаћин и организатор ове манифестације, која  пре свега има за циљ афирмацију ћирилице, наше лирске и епске поезије, је Веселин Ћетковић, пореклом из Бјелице изнад Цетиња, који даценијама живи и ради у Београду, а своју вилу у Сутомору уступа за одржавање манифестације.

Учешће у манифестацији редовно узимају и културо уметничка друштва са простора Косова и Метохије, а ове године је то КУД „Цветко Грбић“ из Штрпца који је својим наступом дао допринос у ономе што је и био наум организатора, а то је очување традиције  српског народа са ових простора.

Емисију “Странци у земљи порекла” можете погледати на youtube каналу Радио Грачанице.

Check Also

Грачаница без струје-екипа КЕДС-а на терену

У пожару који се данас око 14 сати догодио близу Јаловине надомак Грачанице, изгорело је …