Главна / Друштво / Четрнаест година од Кумановског споразума

Четрнаест година од Кумановског споразума

Potpisivanje Kumanovskog sporazumaДанас, 9. јуна навршава се 14 година од потписивања Војно-техничког споразума у Куманову 1999.  којим је окончано НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије. Пошто је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана, 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати. Тог дана је и Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а на Косово је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да обезбеде мир, безбедност и повратак избеглих. Два дана потом, 12. јуна 1999. почело је повлачење снага Србије и СРЈ, а Кумановским споразумом је дефинисан рок за њихово повлачење, окончано четири дана каснПредлог текста Кумановског споразума је југословенском председнику Слободану Милошевићу у Београд донео председник Финске Марти Ахтисари, а потписивању је претходила и серија преговора Милошевића са руским дипломатом Виктором Черномирдином (1938-2010). Черномирдин је деловао као лични изасланик председника Русије Бориса Јељцина, а Ахтисари је представљао ЕУ и генералног секретара УН.Споразум су 3. јуна 1999. одобрили парламент Србије и тадашња Савезна влада, а потпис на тај документ ставили су – у име НАТО, командант Кфора, британски генерал-потпуковник Мајк Џексон, у име СРЈ, генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић и, у име МУП-а Србије, генерал-потпуковник полиције Обрад Стевановић.

Војску СРЈ и полицију Србије заменили су на Косову и Метохији припадници Кфора и НАТО-а, а у прво време с њима је био и један руски контингент, који је у саставу Сфора претходно био стациониран у БиХ.
Споразумом су дефинисане Зона ваздушне безбедности, зона од 25 километара од административне линије Косова и Метохије ка унутрашњости СРЈ, као и Зона копнене безбедности, појас широк пет километара – ка унутрашњости Југославије.
Касније, децембра 2008. године, на Косово су дошли припадници Еулекса, чија мисија је, такође као и мисија Кфора и УНПРОФОР, одређена као статусно неутрална. Припадници Еулекса су преузели улогу да спроводе активности везане за владавину права на Косову.

НАТО агресија на СРЈ је почела 24. марта 1999, трајала је 79 дана, без одобрења Савета безбедности УН.
Живот је у току бомбардовања, изгубило, према незваничним подацима, више од 3.000 људи, рањено је више од 10.000, а штета од разарања СРЈ својевремено је процењена на десетине милијарди америчких долара
Током НАТО агресије страдало је 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војке, а 349 припадника полиције, саопштио је фебруара ове године министар одбране Александар Вучић.

Званичних података о броју цивилних жртава још нема, а најчешће се помиње око 2.000. Теже и лакше рањено је око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени. Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Check Also

Тиодоровић: Раст броја оболелих до Ускрса

Епидемиолог Бранислав Тиодоровић изјавио је да су стручњаци углавном сагласни да ће до Ускрса расти …