Савићи, заборављени од очију јавности!

Знатижеља побеђује зиму. Крећемо! Пробијамо снег, иза нас остају само трагови гума. Наша екипа навлачи ланце на точкове и креће пут Зебинца. На појединим местима снег прелази један метар. Надзиру се трагови, куд је, колико јуче, вероватно запрегом, ручно или пак  трактором неко крчио пут. И тако, после три километра стижемо на врх брда. Даље нисмо могли. Породица Савић је још  једна у низу за коју ретко ко брине . Препуштени су сами себи и својој судбини. Понекад  је живот према неким људима суров,просто нема милости. Савићи живе у једној кући , саграђеној од стране Координационог центра. Њих дванаесторо у три собице, три кревета. Без стола и столица. Услови недостојни 21. века. Ипак, пуни елана, снаге и воље. Воље са боље сутра, за живот на овим просторима…

Зебинце 1

Зебинце 2