Посланици Скупштине Србије бирају се по пропорционалном изборном систему тако што се гласа за изборну листу кандидата у Републици Србији као једној изборној јединици. Према Закону о избору народних посланика, посланички мандати расподељују се изборним листама сразмерно броју добијених гласова, а број мандата који припада изборним листама утврђује се применом система највећег количника.

Посланички мандати се расподељују применом Донтовог система, шта то тачно значи

Народна скупштина има 250 народних посланика. У расподели мандата могу учествовати само изборне листе које су прешле тзв. изборни цензус, односно које су добиле најмање три одсто гласова бирача који су гласали.

Од овог правила постоје два изузетка.

Први изузетак су изборне листе које имају положај изборне листе националне мањине, а то су оне изборне листе за које је Републичка изборна комисија утврдила да је основни циљ њиховог подношења представљање и заступање интереса националне мањине.

Ове изборне листе учествују у расподели мандата и онда када добију мање од три одсто гласова бирача који су гласали, тако што се мандати расподељују применом система највећег количника, а количници изборних листа националних мањина које су освојиле мање од три одсто гласова увећавају се за 35 процената, што, ипак, није гаранција да ће им приликом расподеле заиста припасти посланички мандат.

Други изузетак је ситуација у којој ниједна изборна листа није добила три одсто гласова бирача који су гласали, и тада све изборне листе које су добиле гласове могу учествовати у расподели мандата. Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.

Систем највећег количника

Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Донтов систем), тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.

Петар Коровић из Републичког завода за статистику раније је за Танјуг рекао да је Донт био белгијски математичар који је у 19. веку направио тај систем расподеле мандата, а који већина земаља користи и данас.

Он је објаснио да је основна разлика између пропорционалног изборног система, који се у Србији примењује и већинског у томе што се у пропорционалном систему гласа за листе кандидата, а у већинском директно за кандидата и да из тога произлази и разлика у расподели мандата.

Конкретан пример примене Донтовог система

Коровић је навео и конкретан пример како функционише Донтов систем.

„Ако имамо три листе које су прешле цензус, онда број гласова сваке од тих листа делимо бројевима од један до 250 и забележимо те количнике, тако да имамо укупно 750 количника, од сваке листе по 250.

Те количнике поређамо од највећег ка најмањем, а гледамо само 250 првих пошто толико имамо посланичких места.

Расподела посланичких мандата

Свака странка добиће онолико посланичких места колико се пута њен количник појављује у низу од првих, највећих 250 количника“, објаснио је Коровић. Како је истакао, постоји могућност да се на последњем, 250. месту, нађе број, односно количник, који је исти као број на 251. и 252. броју.

„То значи имамо три странке са истим количницима, а свега још један мандат за расподелу. Тада ће тај последњи мандат да добије она странка која је укупно освојила највише гласова у апсолутном броју“, рекао је Коровић.

Да је цензус прешло, како каже, на пример, десет листа, имали бисмо 2.500 количника и свака странка би опет добила онолико мандата колико пута се њени количници појављују у првих, највећих 250 количника од могућих 2.500.

Републичка изборна комисија у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, које доносе локалне изборне комисије за сва бирачка места на њеној територији, доноси и објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“ укупан извештај о резултатима избора за сва бирачка места.

Републичка изборна комисија у року од десет дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са изборне листе и издаје уверења о избору за народног посланика.

Мандат новог сазива Народне скупштине почиње потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика на првој седници новоизабране Народне скупштине.