петак , 15 децембар 2017
НАЈНОВИЈЕ

Задушнице прођоше, али срамота никад

14964233_1506289339387032_1205427944_oЗадушнице.  Гробље у Косову пољу.

На самом улазу гомила отпада и шута.

„Боже је ли могуће ово у двадесет првом веку, идиотизам, не могу да верујем“, чујем жену која је дошла да обиђе гроб својих родитеља.

Улазим у гробље. Призор још гори од оног испред. Уместо чишћења неко се досетио да коров и разно шибље,  које се годинама није чистило, запали и то вероватно само дан раније. Претпостављам, јер се и поред хладног и магловитог јутра земља још увек пуши, а гар и мирис паљевине штипа за нос.

14963688_1506289629387003_2037904184_o„Кретени, ово бре није нормално. Која се будала овога досетила?“, поново се чује глас незадовољства.

„За све су криви ови наши из општине Косово поље, шта они уопште раде. Примају плате и седе а прстом не мрдају. Па макар могу да ангажују цивилну заштиту, седе им људи по цео дан, нека зараде ту плату“, говори неко преко пута, што изазива буру коментара одобравања.

„Кажу да је пројекат и паре за чишћење добила косовска Општина Косово поље и да су они у обавези да очисте“, одговара један од ретких Срба који још увек живе у Косову пољу.

Неко помену и локалног пароха  који, како рече „нема појма ни где је гробље  ни где је дошо, а камо ли да је некад на задушнице дошао да обиђе гробље и очита молитву за покојнике“.

„Срамота“, поново се чује.

„Ужас, има ли још Срба на овом нашем јадном Косову“!

Тече разговор и размењују се оптужбе. Пале се свеће и јада се чак и покојницима.

14958202_1506289446053688_1907727205_o„Е кћери моје, видите где вас мајка остави, да вам ни до гроба не могу прићи“, плаче старија жена чије су две кћери од око 13 и 14 година сахрањене у близини.

Слушам а љутња и разочарење расте у мени.

Ко смо бре ми Срби? Какав смо то ми „небески народ“? Да ли је могуће да се  својих покјојника и неочишћених гробаља сетимо само на дан задушница? Чекамо ли ми то да нам Албанци очисте гробља (јер забога у свему осталом нам излазе у сусрет). Јесу ли нам све друге ствари важније од наших најмилијих који почивају ту негде… у неочишћеном гробљу.

Е браћо Срби и сестре Српкиње наставите и даље да се жалите, постављате слике на фејсбук профилима и дајете срцепарајуће изјаве новинарима.

Можда ће  ваши покојници да вам опросте, али не заборавите да ваши потомци гледају.

Можда ће се и они једног дана жалити исто. Можда?!

А можда је могло бити и другачије?

Можда смо могли сами да се организујемо, позовемо председника привременог органа општине Косово поље да нам помогне у људству, купимо мало горива и наоружамо се алатом за чишћење . Гробље би нам онда било чисто, а пред  гробове наших  покојника бисмо стали уздигнутих глава.

Можда ?!

Погледајте и ...

Међународни дан људских права

Обележавање је почело 1950. године, две године након што је је 10. децембра у УН …