среда , 22 новембар 2017
НАЈНОВИЈЕ

Много је начина да покажемо хуманост, али по критеријумима

Наше мало, неком је много. Понекад не значи ништа да се одрекнемо мале суме новца. Стотинак или двеста динара није велика новчана свота за људе који имају редовна примања. Ипак, када тих стотинак динара усмеримо у хуманитарне сврхе, а нарочито као помоћ за лечење оболеле деце или одраслих, онда то може представљати велику помоћ члановима породица оболелих. Довољно је само мало се помучити. Претражити по интернету рецимо или у дневној штампи.

Свакодневно путем друштвених мрежа до нас стижу апели родитеља или њихових пријатеља за помоћ. Ипак, некако се чини да и ту малу помоћ остављамо за касније, све руководећи се чињеницом да баш тог тренутка немамо времена или ни динара у џепу, а већ сутрадан и заборавимо.

Здравље је на првом месту. На другом социјална угроженост. Међутим, и у једном и у другом случају, дешава се да се критеријуми помешају, па чак и да се помоћ на овај или онај начин злоупотребљава. често и у сврху личне самопромоције.

Основно код покретања апела за помоћ неком при лечењу јесте да ли је лечење детета или оболеле особе покривено средствима из здравствених фондова и да ли породица има ванредне трошкове око лечења.

Када је у питању социјална угроженст, рекло би се да је угрожен, пре свега, онај ко нема шта да једе или шта да обуче, ко нема основне услове за живот; грејање, стамбени простор, средства за школовање. Недостатак компјутера, квалитетнијег мобилног телефона и сличних справа не може се подвести ни под један критеријум угрожености.

На жалост, чини се да о овим критеријумима покретачи хуманитарних акција често не размишљају. Дешавало се да породице примаоца хуманитарне помоћи због лечења, у тренутку док акција још увек траје, купују нови аутомобил или граде кућу. Дешавало се и да се „социјално угроженим“ особама поклањају мобилни телефони најновије генерације, па тако „социјално угрожено“ дете дође у школу са бољим телефоном од остале деце у разреду. Дешавало се и да „социјално угрожене“ особе добију стан, а онда продају њиву и купе стан у централној Србији. Много је сличних ситуација. На жалост, због таквих, честих непромишљености покретача акција, помоћ често не стигне до оних којима је прекопотребна.

Хуманост је једна од најлепших људских особина. Треба помоћи онима који су у невољи, али и добро размислити да помоћ и оде у праве руке.

Погледајте и ...

У Грачаници обележен Светски дан борбе против дијабетеса

Низом акција данас је у Грачаници обележен Светски дан борбе против дијабетеса. У организацији Одељења …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *