четвртак , 20 септембар 2018
НАЈНОВИЈЕ

Албански стручњаци о значају “Газивода” за Приштину  

Косовски институт за истраживање и развој политике (КИПРЕД) објавио је прошле недеље студију у којој је анализирано пет конкретних модела за решавање косовског чвора – подела или размена територија, модел две Немачке, модел Британије и Ирске, модел Јужног Тирола, али и оно што називају “хрватско-југословенским/српским” моделом.

У истраживању “Опције за правно-обавезујући споразум о нормализацији односа Косова и Србије”, наводи се да је интерес Приштине да задрже језеро Газиводе и Трепчу, који се налазе на северу Косова и Метохије, али и да не формира Заједницу српских општина на коју се обавезала пре више од пет година потписивањем Бриселског споразума, преноси “Блиц”.

Како се наводи, од свих решења најшире и најподробније говори се о моделу поделе, односно размене територија, уз напомену да је реч о решењу о коме се све више говори од почетка ове године и које су косовски премијер Хашим Тачи и албански премијер Еди Рама узели у разматрање.

Према извештају, наводи се да изгледа да Тачи веома озбиљно разматра ту опцију, за коју користи еуфемизам – “корекција граница”.

“Та опција би могла да значи само поделу Косова или поделу у комбинацији са разменом територија у коју би ушли и делови у којима су Албанци масовно насељени у Прешевској долини на југу Србије. Дељење би могло да значи да би делови Косова северно од реке Ибар били припојени Србији, а, уколико је и размена територија укључена, Прешевска долина постала део Косова”, наводи се у извештају и додаје да је реч о територијама приближно исте величине.

Очекивања су да би у случају постизања овог договора Србија, свакако, тражила посебну заштиту за имовину и интересе СПЦ на Косову, а у образложењу ове опције, као пример мирне размене територија наводи се модел по коме су то учиниле Холандија и Белгија 2016. године.

“Иако је политичка конотација другачија него у случају Косова и Србије, овај споразум показује да је модел размене територија могућ и да функционише”, наводи се у извештају и додаје да би размена територија морала да буде спроведена на такав начин да не произведе насилно расељавање становништва, нити угрожавање људских права и слобода.

У извештају се констатује да би подела са разменом територија могла бити најмање лоше решење и за Србију и за Косово, као и да је фактична подела настала још 1999. године “када су НАТО снаге спречиле ОВК да уђе на територију севера Косова”.

Као аргументи против овог решења, наводи се да би то умањило слику о Косову као мултиетничком друштву, како су га замислили САД и њихови европски савезници, али и да би могло да произведе даље трансфере становништва – Срба са југа на север, и Албанаца са севера на територије јужно од реке Ибар.

Такође, наводи се и да би тиме били угрожени економски интереси Косова, јер би важна имовина, као што су Газиводе и Трепча, припале Србији, и треће да би то могао да буде опасан преседан за друге земље које имају сличне етничке проблеме, као што су Македонија и Босна и Херцеговина.

Извештај истиче да је Косово на папиру мултиетничко друштво, али да је у реалности оно потпуно подељено, да би резултат поделе и размене територија могао да доведе до тога да Косову припадне војна база Србије код Бујановца, као и да би подела могла да доведе у питање контролу над Коридором 10, који Србију повезује са Македонијом и Грчком са једне, и Хрватском, Словенијом и Аустријом, са друге стране.

Када је реч о Трепчи и Газиводама, наводи се да косовска економска одрживост само делом зависи од те имовине и додаје да су три од пет рудника Трепче лоцирани јужно од Ибра и да би остали Косову, али за Газиводе да је то слаба тачка за Косово, јер снабдевају Косово пијаћом водом, али и генеришу еклектричну енергију.

Уколико би Газиводе припале Србији, Београд би дошао у прилику да блокира проток и да би то било извор нових тензија на релацији Србија-Косово.

У закључку извештаја истиче се да су подела и размена територија најконтроверзније и опасне опције, због свих неизвесности које носе са собом.

“Било би делимично опасно за Косово да разматра ову опцију без сагласности западних партнера”, наводи се у закључку извештаја.

 Извор: Тањуг, РТВ

Погледајте и ...

Ђурић са представницима институција РС и локалних самоуправа на КиМ

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић одржаће сутра, 19. септембра, у 12 сати, …