Главна / Вести / Косово и Метохија / Савет безбедности о ситуацији на Косову и Метохији

Савет безбедности о ситуацији на Косову и Метохији

savet_bezbednosti

Министар спољних послова Србије Иван Мркић изјавио је данас у Њујорку да је прошло 14 година од како је Савет безбедности УН донео одлуку о успостављању мисије УН на Косову, али да неки од главних циљева међународне заједнице нису постигнути.

Мркић је у говору пред Саветом безбедности, на седници поводом редовног извештаја генералног секретара УН Бан Ки Муна о Косову, подсетио да задатак мисије УНМИК није да промовише независност Косова, већ безбедност, стабилност и поштовање људских права.

“Тензије на Косову и даље пламте и, упркос нашим напорима, нисмо успели да их умањимо, што показују и безбедносни подаци представљени у овом извештају”, рекао је Мркић.

Он је указао да, према подацима Виског комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), у Србији и даље живи 210.148 интерно расељених лица са Косова, од којих је 70 одсто Срба, 17 одсто Рома, а остатак чине Горанци, Бошњаци, Црногорци и други.Мркић је навео и податак из извештаја УН, према којем се 2012. године на Косово вратило свега 302 расељених Срба, што је мање него 2011. када се вратило 464 људи.

Оценивши да се наставља и пракса некажњавања починилаца злочина против Срба на Косову, Мркић је као надрастичније примере навео нерасветљавање убиство 14 жетелаца у Старом Грацком 1999. године и убиство српске деце у Гораждевцу, 2003. године.Мркић је као проблем навео и непостојање транспарентних институција, застрашивање и хапшење Срба на Косову на основу тајних оптужница за ратне злочине, што нарушава сваки покушај помирења и изградње поверења, као и неусвајање најављеног закона о амнестији.

Према његовим речима, поред застрашивања мањинских заједница на Косову и обесхрабривања повратка расељених, спроводи се, и то под окриљем Унеска, и негирање историје једног народа, преименовање и “косовизација” српског историјског наслеђа и уништавање доказа о вековном животу Срба на Косову. Мркић је оценио да пракса да у извештају УН једно поглавље буде посвећено северу Косова минимизира проблеме са којима се сусрећу српска и друге мањинске заједнице на Косову, и предложио да у следећем извештају буде сачињен свеобухватан преглед ситуције у којој живе мањинске заједнице јужно од реке Ибар. Говорећи о споразум Београда и Приштине из Брисела, министар је рекао да је то тек почетак, а не завршетак нормализације односа.

Он је, међутим, упозорио да постоје бројни примери да приштинске власти покушавају да поткопају постигнуте договоре и да издејствују завршетак присуства међународне заједнице на Косову.”Као што потписивање бриселског споразума ове године не би било могуће без посредовања Европске уније, тако, бојим се, спровођење споразума можда неће бити могуће без активног учешћа УН”, рекао је Мркић.

Check Also

ЈКП “Комуналац” заједно са мештанима Сушице, организује акцију чишћења села

Поводом Светског дана заштите животне средине који се обележава 5. јуна, Јавно комунално предузеће „Комуналац“ …