У селу Дрен, тик уз магистрални пут Лепосавић-Рашка, породица Јовановић је пре петнаест година почела да узгаја пчеле. Кренули су са пет кошница, а данас се могу похвалити са њих 250 и нуклеусима у четири пчелињака, чије су кошнице смештене у четири села на различитим надморским висинама. Чланови су и удружења „Ибарски цвет“.
На овим просторима је најзаступљенији ливадски мед, ретко се може јавити и багремов, а сваке треће, евентуално четврте године и шумски тамни мед који је један од најквалитетнијих. Љубав према пчелама наследили су, каже Мирко Јовановић, од деде.
„Вероватно се љубав према пчеларству несвесно створила тих година када смо имали пет, шест кошница, колико је тада деда имао. Несвесно смо заволели пчеле. Кренули смо 2009.године само са три кошнице, да пробамо и да видимо како ће нам то ићи, а онда смо се једноставно заљубили. Из године у годину смо улагали све више и више у пчеларство и дошли смо до количине од око 250 кошница, заједно са нуклеусима“, прича Јовановић
Кроз године приоритет им је постала производња матица, додаје он, а затим мед, матична млеч, прополис и многи други производи.
„На тржишту има пуно врста кошница. Наравно, избор пчелара је коју ће кошницу да прихвати. На нашем терену је највише прихваћена ДБ кошница и мислим, ако гледамо целу територију општине Лепосавић, да је овде више од 80 одсто пчелара са тим кошницама. ЛР кошница је мало специфична за рад. Она је, неко ће да каже професионална кошница и можда није прилагођена аматерском пчеларењу. Зато је и не користе у тој мери, али ми је, наравно, користимо јер нам она служи за производњу матица и матичњака и производњу матичне млечи. Она је за ту делатност фантастична“, рекао је Јовановић.
Код пчела је, истиче Јовановић, најважније да не буду у крвном сродству, па су због производње матица распоредили кошнице у четири села.
„Имамо четири пчелињака, један је у Јарињу, други у Костином Потоку, трећи у Копорићу и овај четврти овде у селу Дрен. То је главни пчелињак и овде нам је оплодна станица за матице. У сва четири пчелињака ми у ствари чувамо различиту крв пчела. Те пчеле нису у блиском сродству“, истиче Јовановић.
Мед је специфичан по томе где се и на којој надморској висини налазе кошнице, објашњава овај пчелар. Отуда и различита врста меда.
„Са различитих терена добијамо и различите врсте меда. У селу Копорићу надморска висина је 800 метара, потпуно је другачија врста меда из Копорића, него што је то овде и у Јарињу, где је практично исти мед јер је иста надморска висина. Главна наша паша је ливадски мед, а врло ретко успемо да сакупимо багремов, док једном у три или четири године добијамо црни шумски мед. Такви медови су врсног квалитета, паше су интензивне. Задњи пут је 2021.године замедила шума, а очекујемо то опет ове године. Ако не ове, биће до године сто посто. Оне за изузетно кратко време знају да дају велике количине шумског меда, по два наставка свака кошница“, каже Јовановић.
Наводи да пчелиње производе углавном продају на кућном прагу и да је најважније поверење између пчелара и купца.
„Овде имамо врсних пчелара. Ми смо једна територија која је позната по пчеларству. Имамо фантастичну природу, имамо реке на све стране, пуно нетакнуте природе, немамо пуно фабрика… Једна чиста средина и мислим да је наш мед одавде на далеко чувен. Пласира се просто, на поверење. Однос пчелара и купца је гаранција у пласману доброг меда, тако да некако сви пласирамо на исти начин, на кућном прагу. Купци нам долазе за куповину меда и остале пчелиње производе које радимо. Производњу матица и матичног млеча радимо од краја маја, када је прва тура матица, па до друге недеље, другог викенда у августу. То је неких дванаест или тринаест циклуса које одрадимо. Извадимо матичне млечи солидну количину и то је то“, додаје Јовановић.
Најтеже је, истиче, мањим произвођачима и за њих би обезбеђени пласман био прави ветар у леђа и подстицај за већи рад у пчелињацима.
„Овде код нас има пуно људи који немају велику количину производа, а који немају начина да пласирају тај производ. Таква удружења дала би допринос свакако, не причам само о меду, већ и о другим пољопривредним производима и културама где би они кроз такво удружење то лепо могли да пласирају. Подршка у сваком случају, али наравно и о условима, начину пословања и цени, то је нешто о чему би накнадно требало да се прича“, казао је Јовановић.
Извор: Косово Онлине
