Главна / Вести / Косово и Метохија / Питање несталих – таоц недостатка политичке воље
108299963

Питање несталих – таоц недостатка политичке воље

 

Јуче је председник косовске Комисије за нестале особе Пренк Ђетај изјавио да ће данас Удружења несталих на Косову добити 25 хиљада евра, које је премијер Косова Рамуш Харадинај обећао, као подршку Владе, на Међународни дан несталих, који се сваке године обележава 30 августа.

С друге стране, саветник премијера Рамуша Харадинаја за нестале особе, Јахја Лука је саопштио да ће 5.новембра у Хагу, где ће поред косовске Комисије за нестале особе бити присутне и оне из целог региона, бити потписан Операционални план за расветљавање судбине несталих, који је подржан од Међународне Комисије за нестале особе.
“17.-тог и 18.-тог новембра имаћемо Радионицу у Сарајеву око Закона за нестале особе.

Водиће се дискусија да породице добију пензију, а ми ћемо радити на једном драфту Резолуције коју ћемо послати компетентним особама, како би породице несталих особа биле финансијски подржане”, изјавио је Лука.
Лука је такође истакао да Србија зна где се налазе тела убијених Албанаца, јер по њему, све је радила “плански”.

“Радила је на скицама и зна где се налазе наши људи. Ако они неће да сарађују, ми ћемо их сами пронаћи. Ми стално тражимо да се отворе архиве”, рекао је Лука.”

Иначе, пре недељу дана Вељко Одаловић, представник Радне групе Србије за нестале особе је након састанка делегација Косова, Србије и Међународног црвеног крста у Београду, изјавио је да су породице несталих особа са правом незадовољне и да Приштина тражи да се продубе тражења у архивама које се налазе у Србији , а да се исто тражи и од Приштине.

На овом састанку у Београду, Радне групе за нестале особе усвојиле су процедуре за примопредају пронађених посмртних остатака идентификованих особа, које се воде као нестали током ратних сукоба на Косову, а које ће бити испоручена њиховим породицама.

Фебијен Бурдие који је предводио делегацију Међународног Црвеног крста је рекао да је у 2018. години решено само седам случајева несталих особа, а Арсим Грџаљиу, из Радне групе за нестале особе се сложио да је број идентификованих особа веома мали и додао да је од почетка године на Косову отворено пет локација, а да су у региону Ђаковице пронађени посмртни остаци пет особа.

“Чекамо на анализе ДНК од Међународног комитета за нестале особе, који је сада пребачен у Хаг.”, рекао је Грџаљиу и навео да су истражене и локације у регионима Подујева, Грачанице, Качаника и Србице, али да до сада није било резултата.

Угледне међународне и регионалне организације, попут Међународног Црвеног крста или Фонда за хуманитарно право, наводе да је током ратног конфликта на Косову нестало преко 6,000 особа, од којих је највећи број Албанаца. Према неким статистикама до сада је решено око 70 одсто случајева несталих док се трага за још преко 1,600 њих.

Косовски аналитичари сматрају да до сада, осим декларативних изјава, није постојала ни политичка воља Србије и Косова да се питање несталих особа што пре оконча, тврдећи да се да се ово питање помиње само у одређеним приликама, као што је, на пример Међународни дан несталих.

Податак из косовског Извештаја владине Комисије за нестале особе, да је током 2017.-те године је предато само 28 посмртних остатака породицама несталих, наводи на закључак и да је протоком времена све теже доћи до правих сведока евентуалног злочина.
Иљир Деда из Алтернативе за Косово сматра да је решавање питања несталих особа кључ за помирење са Србијом, и да то није само једносмеран, већ двосмеран процес. Он је објаснио да ако се од Србије тражи да открију архиве гробница, то исто треба да уради и Косово.

Ипак, Ибрахим Маколи, председник делегације Косова за разговоре са Србијом о несталим особама је мишљења да у решавању овог проблема треба да буде активнија и Европска Унија.
“Републике Косово и Република Србија дискутују о несталим особама од 2004.-те године, односно од 2005.-те године када су почели састанци Радних група за нестале особе уз посредовање Међународног Комитета Црвеног крста.

Али, веома је потребно активније укључивање ЕУ, дакле званичног Брисела у ово питање, пошто смо оценили као могућност за продубљивање притиска на српску страну како би била коперативнија у овом процесу” изјавио је Маколи.

И директорка Фонда за хуманитарно право Милица Костић, је својевремено изјавила да је од великог значаја за проналажење несталих особа отварање државних архива. Она је, с друге стране, изнела и да њена организација годинама не може да добије податке о поступцима асанације терена које је спроводила војска Србије (премештање жртава са једног на друго место), објашњавајући да је то забрањено законом, будући да та документа садрже информације о најтежим кривичним делима.

У сваком случају, за учествовање у убиствима и прикривању тела жртава свих етничких заједница, због којих су се водиле или се воде као нестали, до сада нико није процесуиран, ни на Косову ни у Србији.

КосоваЛиве – Виолета Ороши Беришај

 

Check Also

Ђурић: Разлог бруталног упада је застрашивање и криминализација Срба

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић потврдио је јутрошњу акцију РОСУ на северу КиМ и …