Главна / Друштво / Породице киднапованих и несталих Срба на КиМ,  дискриминисане у остваривању својих права

Породице киднапованих и несталих Срба на КиМ,  дискриминисане у остваривању својих права

Чланови Удружења породица несталих и киднапованих Срба на Kосову и Метохији , јуче су  на скупу у Грачаници   по козна који пут  изразили огорчење  учинком међународних мисија на Kосову и Метохији и косовских институција  у расветљавању судбина својих најближих, али су указали и на дискриминацију  њихових породица  у остваривању с елементарних права.

Према речима координатора Удружења киднапованих и несталих у Грачаници Силване Маринковић, поред тога што већина породица и до данашњег дана нема никакву информацију шта се десило са њиховим члановима породице, они су дискриминисани и у сваком другом погледу у остваривању својих законских права.

„Да би остварили било које право, које нам по закону следује, наилазимо на много проблема. Најпре не можемо да користимо свој матерњи језик, јер кад одемо било где за неки папир који нам је потребан, нама се обраћају на албанском језику и кажу нам да морамо да научимо језик да би се споразумели, јер нам ово није Србија, већ “држава Косово”. Све папире које добијемо су искључиво на албанском, који већина нас не разуме, а од нас траже бројне папире како би остварили било коју бенефицију. Тако се дешава да морамо да приложимо рачун за струју на наше име, а знамо да већина породица је расељено из својхих домова и станују приватно, па је то немогуће прибавити“, каже Маринковић и истиче да је то само један од проблема са документацијом.

Овакав проблем,према речима Маринковићеве, немају Албанци који своја права много лакше остварују.

„Постоји ресурсни центар за нестала лица у Приштини, са којим имамо сарадњу иимамо заједничке састанке јер нам је циљ исти. У разговору са њима сазнајемо да они немају неких већих проблема у остваривању својих права“.

Силвана каже да су се обраћали и косовском председнику и премијеру, као и председнику Владине комисије за нестала лица, Министарству за рад и социјалну заштиту, Фонду за хуманитарно право, амбасадама и многим другим инстанцама,  али да никаквог помака није било.

„Дешавало се да сви заједно будемо на тим састанцима и све то изнесемо и следећи пут кад се сретнемо они се понашају као да су то први пут чули. У том моменту, док траје састанак они то осуде и на томе се све заврши“, каже Маринковићева.

 

 

Check Also

Курти: Реципроцитет уместо “мини Шенгена”

Кандидат за косовског премијера Аљбин Курти сматра да је реципроцитет бољи модел за односе у …