Срби у Липљану, две деценије након Погрома: Борба за останак и опстанак

Напуштена имања и куће и, са друге стране, високе зграде које окружују цркве Светих Флора и Лавра и Ваведења Пресвете Богородице – слика су Липљана, града у коме је некада живело 5.000 Срба, 20 година након Мартовског погрома.

Погром над Србима у Липљану настављен је и у данима након 17. марта, када је, према речима наших саговорника, 2.000 албанских екстремиста кренуло „у поход“ на Липљан.

Липљански парох, отац Драгиша Јеринић рекао је да је са нападима на Србе у Липљану настављено и након Погрома, у циљу протеривања Срба који су остали.

„Мартовски погром у Липљану је трајао неколико дана, није само 17. и 18. марта, већ дуже. У наредним данима уследиле су пљачке да би уништили и оно мало што је остало српском народу, да никако немају где да се врате. Наступио је период обнове кућа. Мислило се тада да ће се народ вратити, али атмосфера је била таква да нико није могао да се врати. У центру Липљана се скоро нико није вратио, свега један проценат, а и они су протерани. Данас у центру града имамо мање од десет породица“, каже отац Драгиша за Косово онлајн.

И бомбардовање 1999. године и Мартовски погром организовани су, према речима оца Драгише, у циљу протеривања српског народа.

„У томе нису успели, јер народ зна да је само у нашим светињама и кроз молитву могућ останак и опстанак, јер сви Свети мученици косовски су нас заступали пред Господом и само на тај начин смо могли да останемо и опстанемо“, рекао је отац Драгиша.

Они који су преживели тај трагичан догађај, 17. марта сећају се са страхом у гласу. Зоран Симијоновић рекао је да се Срби који нису напустили Липљан боре да ту и остану.

„Највећи део није са нама, ако нас је било 4.000, сада нас је свега пет одсто. Не могу нии тачан број да кажем јер људи одлазе. Суморна је ситуација, ми који смо остали боримо се колико можемо, окупљамо се овде у цркви. Велике проблеме је направила 2004. година. Исељен је српски део, финска војска нас је напустила, једноставно се измакла и дозволила погром. Добар део Липљана је запаљен, остало је неколико породица. Скоро се нико није вратио“, рекао је Симијоновић.

Инциденти се дешавају и данас. Према речима Чедомира Митровића, неизвесна ситуација тера оне који су остали да размишљају о напуштању огњишта и кућа које су целога живота градили.

„Када сам ја ишао у основну школу била је само једна албанска кућа, сада је скоро обрнута ситуација. Отишли су Срби, остао је нас врло мало. Некада нисам могао да замислим да продам кућу, сада сам стар, не могу да радим физичке послове, и размишљам да продам кућа. Имамо притисак, скоро су нам разбили прозор. Ушли у двориште и циглом гађали. Препрашили смо се, мислили смо да је земљотрес, када смо видели стакло, схватили смо о чему се ради“, рекао је Митровић.

Липљан је некада био српска урбана средина са 5.000 Срба. Од 1999. до 2004. године тај број је смањен на 3.000, да би након Погрома у граду остало свега 300 Срба.

Извор: Косово онлајн