Главна / Вести / Косово и Метохија / Програм ресоцијализације и дерадикализације приоритет институција

Програм ресоцијализације и дерадикализације приоритет институција

Повратак 110 косовских држављана са сиријског ратишта, уз помоћ америчке Владе,
косовски челници суоценили успехом. Ипак, експерти за безбедност сматрају да је сада све у рукама главних косовских институција, укључујући и правосудни систем, како би се особе које су годинама живеле у ратним околностима биле успешно интегрисане у косовско друштво, а да се против оних који су директно учествовали у ратним сукобима, примене казнене мере, према законима на снази.
Прошле суботе, у Приштину авионом је допутовало 110 косовских држављана, са сиријског ратишта, међу којима чак 32 жене и 74-ро деце, од којих и деветоро деце без родитеља.
Након давања изјаве Специјалном тужилаштву, један од тројице мушкараца је признао да је учествовао у ратним сукобима, док се двојица бране ћутањем. Њима је Основни суд у Приштини изрекао казну притвора у трајању од месец дана. Жене и децасу одмах по доласку на приштински аеродром пребачене у Центар за азил надомак Приштине, у којем су боравиле 72 сата. Након лекарских прегледа и других процедура, оне су се вратиле својим породицама. Једном броју њих, након давања изјаве тужилаштву, одређена је привремена казна кућног притвора у трајању од месец дана.
Адвокати, Арбнора Зећири, Рита Матоши и Kимете Kраснићи сматрају да је неправедна одлука Специјалног тужилаштва Kосова које је изрекло њиховим клијенткињама казну кућног притвора.
“Ми смо се супротставиле тим мерама, имајући у виду и околности, јер већина од њих су мајке, имају децу, већина је остала без мужева и деци је потребно да се о њима брину”, изјавила је адвокат Зећири.
Осумњичене које су се вратиле из Сирије за адвокате су ангажовале само жене, а председник Адвокатске коморе Kосова Осман Хаволи сматра да за то постоји добар разлог:
“Због осетљивости да би слободније комуницирале, не из других разлога. То су жене, које су дошле из једне ратне зоне и тако ће лакше комуницирати. Можда има нешто више да кажу, што не би могле у случају да имају адвоката мушкарца”, изјавио је Хаволи онлине новини “Експресс”.
Kако преносе косовски медији, један број жена које су се вратиле из Сирије су изјавиле да су тамо отпутовале на инсистирање њихових мужева илиједноставно нису знале где иду. Неке од њих су изјавиле да им се мужеви налазе по затворима у Сирији или су погинули, а друге да су се након погибије мужева преудале како би избегле да наставе живот по тамошњим женским камповима у којима су услови веома тешки. Само три жене су изјавиле да у Сирији и није било тако лоше и да не знају због чега су се вратиле.
Аналитичари за питања безбедности сматрају да је тешко измерити ниво радикализма код свих особа које су се вратиле из Сирије, било да су ратовале или не, те да је веома важно да се активирају програми за дерадикализацију и реинтеграцију.
Овакво мишљење дели и експерт за безбедносна питања Беса Kабаши Рамај, која истиче да у косовској Стратегији за спречавање насилног екстремизма, који је усвојен пре неколико година, не постоји и План за реинтеграцију повратника са ратних жаришта на Средњем истоку, иако је он инициран још 2017. године.
“Ми нисмо успели, нажалост ни као друштво, а посебно није Влада. Kосово није успело да покаже да је у стању да има интегрисан приступ целокупног друштва за суочавање са изазовима националне безбедности и то је проблем који ми јошувек не можемо да решимо”, изјавила је KабашиРамај.
Kао разлог наводи честе изборе, и у том контексту она види и недовољну активност владајућих структура које се  фактички нису озбиљно бавиле побољшањем законских докумената везаних за националну безбедност.
Међутим, Екрем Мустафа, косовски министар унутрашњих послова тврди да не постоји опасност од особа које су се вратиле крајем прошле недеље на Kосово, јер како је објаснио, институције Kосова ће преузети најбоље методе за ресоцијализацију, репатријацију и дерадикализацију и да ће у томе косовске институције имати помоћ и Сједињених Америчких Држава, како особе које су се вратиле саратних жаришта не би биле терет, проблем и потенцијална опасност за косовско друштво.
Основно тужилаштво у Приштини све испитане особе које су се на Kосово вратиле између прошлог петка и суботе, терети за кривично дело придруживања или учешћа у страној војсци или полицији, страним паравојним или параполицјским формацијама, групним организацијама или индивидуално ван територије Kосова. За ова кривична дела, по Kривичном законуKосова, следи казна у трајању од три до пет година.
Теолог Дриљон Хоџа сматра да је главни разлог одласка Kосовара на ратишта на Средњем Истоку различита интерпретација Kурана, која је започела одмах након ратних сукоба 1999. године, и да због тога одговорност сноси и Исламска заједница. Он ипак наводи да је важно да се према женама које су се вратиле понаша коректно, истичући да одређивање евентуалне затворске или било које казне не би утицало на њихову дерадикализацију.
С друге стране, Беса KабашиРамај истиче да је неопходно да се усвоји Закон о верским заједницама на Kосову, како би се контролисао прилив новца верским заједницама и како би државни механизми безбедности могли да их надгледају.
Према Kабаши Рамај веома важна компонента, за пре свега спречавање одласка младих на ратна жариста ,је подизања квалитета образовања младих.
“На жалост то вреди и за жене, посебно оне које су комплетно зависне и у економском аспекту и са интелектуалног аспекта су нееманциповане, због чега се лакше са њима манипулише у поређењу са оним независнима ”, објашњава Kабаши Рамај.

Према подацима полиције Kосова у ратним зонама Сирије и Ирака налази се још најмање 100 држављана Kосова. До сада је на тим ратиштима погинуло 70 особа, док 50 њих служи затворску казну због учешћа у оружаним сукобима или подстицање и регрутовање бораца.
KосоваЛиве- Виолета Ороши Беришај

Check Also

Литургија и литије у Грачаници на Малу Госпојину

Поводом празника Мале Госпојине, у манастиру Грачаница служена је Света литургија. Литургију је служио архимандрит …