Главна / Вести / Србија / Црна Гора усвојила Предлог закона о слободи вероисповести

Црна Гора усвојила Предлог закона о слободи вероисповести

Национални савет Црногорске националне мањине у Србији најоштрије осуђује усвајање предлога Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница од стране Владе Црне Горе.

Иако овај предлог закона номинално носи карактер гаранта верских права, он је у својој суштини усмерен на брутално обесправљивање давнашњих права једне верске зајаднице, Српске православне цркве.
Епархије СПЦ, а пре свих Митрополија Црногорско-приморска, дале су немерљив допринос како стварању, тако и очувању културе и идентитета свог православног живља у Црној Гори. Немогуће је замислити не само културни, него и биолошки опстанак ни Црногораца ни Срба без ослонца на заједничку нам цркву током столећа изазова и недаћа.
Отимањем имовине СПЦ у Црној Гори продубиће се поделе између два народа истога корена и отворити врата сукобима чије се посљедице не могу ни сагледати.
Црногорцима у Србији Црна Гора је земља порекла, а Србија земља избора и будућности наше деце. Стога смо ми природно најзаинтересованији за просперитет обе државе, а закони попут овог ће озбиљно угрозити стабилност наше матице.
Апелујемо на све посланике Скупштине Црне Горе, без обзира на национално и страначко оприједељење, да по овом питању гласају на основу своје савести, свјесни свих консеквенци свог поступка, штитећи не само фундаментална људска права припадника најбројније верске заједнице у Црној Гори, већ и свеопшти међуетнички склад у држави, истичу и Националном савет Црногорске националне мањине у Србији .

Влада Црна Гора данас је утврдила Предлог закона о слободи вероисповијести или уверења и правном положају верских заједница, којим се утврђују једнаке обавезе и права свих верских заједница које делују на територији Црне Горе и јасно и транспарентно се решава питање државне имовине, саопштено је из црногорске Владе.

Према овом акту, сви верски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који “касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице биће препознати као државна имовина”.

“Међутим, ако нека верска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине држава ће то признати и поштовати. Тамо где таквих доказа нема, већ је реч о имовини коју је стварала и стицала држава Црна Гора и која представља културну баштину свих њених грађана, таква имовина биће уписана као културно благо, односно као државна својина Црне Горе”, наводи се у саопштењу.
Из црногорске Владе истичу да је предлог закона “усаглашен са највишим међународним стандардима, почев од конвенција УН у овој области, преко Европске конвенције о људским правима са пратећом праксом Европског суда за људска права, до Смерница Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДИХР-а”. У саопштењу се додаје да је реч о веома либералном закону који обезбеђује највиши степен слободе мисли, савести и вероисповјести и значајно виши степен права и слобода него било који закон у овој области у окружењу. Током дискусије о Предлогу закона, који је утврђен на бази Нацрта из 2015. године, председник Владе Црне Горе Душко Марковић је указао на историјски значај овог законског текста.

– Рекао бих да он представља завршни корак на историјском путу културне еманципације Црне Горе јер њиме гарантујемо сваком грађанину Црне Горе слободу да по сопственој савести буде или не буде верник било које вероисповијести, при чему држава штити имовину и културно благо које припада свим грађанима и обезбеђује да закони Црне Горе једнако важе за све, на читавој територији наше државе – оценио је Марковић.

Предлог закона о слободи вероисповијести или уверења и правном положају верских заједница, пре усвајања у Скупштини Црне Горе, биће послат на мишљење Венецијанској комисији.

Извор: Агенције

Check Also

БУРНО У СУДНИЦИ У УБУ: Трифуновић и Глишић разменили тешке оптужбе, судија казнио обојицу, Сергеј хтео и да се бије

Главна расправа у судском процесу између председника Извршног одбора СНС Дарка Глишића и председника Покрета …