Главна / Друштво / Двојезичност на Kосову битна само српским новинарима и представницима српског и албанског цивилног друштва

Двојезичност на Kосову битна само српским новинарима и представницима српског и албанског цивилног друштва

Ускраћивање превода српским новинарима током заседања скуштине Kосова, уколико у Сали нема ниједног посланика из редова српске заједнице, представља непоштовање Закона о двојезичности, дискриминацију и грубо кршење Устава Kосова, по којем је српски, службени језик на Kосову. Ово је речено у оквиру панел дискусије о непоштовању српског језика у Скупштини Kосова, коју су у оквиру пројекта „Kреирање двојезичног Kосова”, у Приштини, под покровитељством амбасаде Kраљевине Норвешке, организовали НВО Актив и Kанцеларија повереника за језике.

Више од две године, током седница косовског парламента, прекида се право да на српски језик оног тренутка када салу написти И последњи српски посланик, чиме се новинарима српских редакција ускраћује могућност да прате скупштинска заседања.
Главна И одговорна уредница портал Грачаница Онлајн Анђелка Ћуп је питала шта значи ускраћивање превода И чија је то одлука?
“Ја нисам правник, али ако то пише у неком документу, а овде су људи који се баве Законом о употреби језика, мени се чини да је то директно кршење Устава и Закона о употреби језика у институцији која би требало да буде највећи заштитник свих закона И Устава Kосова”,нагласила је Ћуп.
Члан Одбора за законодавство, имунитет и пословник о раду Скупштине Kосова Сами Kуртеши, подсетио је на уставну обавезу двојезичности, али И на поглавље 17, члан 78. и 79. Правилника о раду Скупштине од пре девет година који је још увек на снази.
–”Састанци, односно седнице Скупштине И скупштинских комисија одржавају се на албанском И српском језику И обезбеђује се превод по потреби, обратите пажњу! По потреби! У реченици то стоји”, рекао је Kуртеши.
Бруно Незирај представник друштва преводилаца И тумача „Полиглота” говорио је о квалитету превода, не само симултаног, током седница И састанака, него и докумената И закона у којима приликом превода има много грешака,које се не смеју занемаривати.
“Преводиоцима се дају ужасно кратки рокови, праћени су притсцима да пожуре И када им преводици кажу да се то тако не ради, углавном добијају одговор: „Само преведии, не секирај се за квалитет. То је разлогзашто имамо слаб превод, што се уочава у Скупштини И осталим институцијама”, појаснио је Незирај.
Арта Плана, представница Kанцеларије повереника за језике, подсетила је да је више пута реаговала поводом кршења Закона о уптреби језика у јавним институцијама, али да у већини случајева, није било адекватног одговора. Она је охрабрила новинаре да наставе да пишу И извештавају о свим случајевима непоштовања Закона о употреби језика И подсетила да је превод у скупштини Kосова изостао када је Српска листа одлучила да се удаљи из парламента.
“Ако ми немамо Српску листу у скупштини, а имамо новинаре који желе да добију информацију на свом језику, зашто је потребно да у Правилнику пише „само у одређеним случајевима и када је то потребно”, зар није увек потребно да новинари имају инфомације?”,нагласила је Плана.
Риан Бека, представник Националног демократског институте, који надгледа рад на изради новог правилника скупштине Kосова, у циљу њеног функционалнијег рада каже да предложени правилник очекује другочитање у Скупштини, а затим ће уследити његово усвајање.
“Правилник каже да се рад у Скупштини одвија на српском, албанском И другим језицима по потреби И превод се нуди по потреби. Питање је, по чијој потреби? Ова уска интерпретација, која је дата од стране Секретаријата скупштине, јесте фактор који одређује физичку присутност посланика који говори српски. Мислим да је то погрешна интерпретација. Ако се чита у целини, та одредба објашњава да се као опција нуде остали језици, док албански И српски нису опционални, већ обавезни језици”, објаснио је Бека.
Уредница порталаГрачаницаОнлајн Анђелка Ћуп је навела да су српски новинари, али и грађани који од њих очекују информације о значајним одлукама скупштине, о важним законима и као што је то било са недавним усвајањем Платформе о преговорима И Резолуције о геноциду, ускраћивањем превода, у правом смислу речи, дискриминисани.
„Да ли то значи да сви остали посланици нису наши посланици И чији смо ми грађани? Мислиласам да су после полагања заклетве, свих 120 посланика, посланици свих грађана. Оно што јако забрињава је то што се преноси лоша порука”, казала је Ћуп.
Она је прецизирала да се преноси порука мањинским заједницама да оне имају тих десет посалника и да више посланика немају.
“Не разумем зашто се овде сада толико потенцира присуство Српске листе. Шта да уопште нису ушли у скупштину или да их једноставано нема? Ако већ говоримо о интеграцији мањина, знајте да грађани не желе никада да се интегришу из бољег у лошије друштво, инеће то никада да ураде, него свако жели да се интегрише у боље, а то зависи од поштовања закона, између осталог”, закључила је Ћуп.
На ове примедбе уследиле су оштре реакције садашњег посланика Покррета Самоопредељења, иначе бившег заштитиника свих грађана, Сами Kуртешија, који је питао зашто се Срби позивају на Устав Kосова, када су гласали против њега, додајући да он лично није посланик свих грађанаKосова.
“Ја, нажалост, нисам посланик свих грађана Kосова, ни један глас нисам добио у Станишору и Шилову. Добио сам гласове у Истоку од Албанаца које не познајем, зато ја нисам посланик свих, нажалост”, нагласио је Kуртеши.
Уследио је и одоговор новинарке Анђелке Ћуп:
“Понављам, мислила сам да су свих 120 посланика, посланици свих грађанаKосова и не знам како знате ко је и за кога гласао и да ли је уопште гласао. Док се одвија седница скупштине ми немамо превод, а преводилац седи унутра. Својим очима сам то видела, али ми превода немамо. Ми ћемо наставити свакако да извештавамо, а следећи наш потез јесте да са оне терасе „где нас држе”, гласно затражимо превод, по цену да нас обезбеђење избаци са седнице”, рекла је Ћуп.
Новинари српских редакција, и поред свакодневних обраћања надлежних, не успевају да у скупштини Kосовадобију нормалне услове за рад. Такође, проблем је и у саопштењима Kосовске полиције, која су само на албанском, као и у Министарству културе, Министарства за европске интеграције и испољних послова, Министарству за заштиту животне средине, Министарству финансија.
У Kабинетупремијера и председништву Kосова, ситуација је сасвим задовољавајућа, јер је превод обезбеђен, а саопштења такође стижу на оба службена језика.

ГрачаницаОнлине, Иван Миљковић

 

Check Also

Етно музика некад и сад

Модерно време са собом је донело много новина на свим пољима. Етно музика некада свеприсутна, …