Главна / Вести / Косово и Метохија / Осам векова аутокефалности Српске Архиепископије и хиљаду година Епархије рашко-призренске

Осам векова аутокефалности Српске Архиепископије и хиљаду година Епархије рашко-призренске

У Цркви Светих апостола Петра и Павла, у некадашњем старом Расу, у току је бденије, односно вечерња црквена служба, коју служи више архијереја СПЦ. Службом началствује владика захумско-херцеговачки Димитрије. Овим је у рашко-призренској епархији, која се сматра најстаријом епархијом СПЦ и срцем старе српске државе, започела дводневна прослава великог јубилеја и епархије и СПЦ.

прослава-8-векова-аутокефалности-српске-архиепископије-и-1000-година-епархије-раско-призренскеФото: KоССев/Никола Станковић

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, данас и сутра прославља два велика јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Архиепископије и 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије.

Вечерњу које је почело у 17 сати, у једној од најстаријих српских цркава светих Апостола Петра и Павла, уз бројно монаштво и сестринство, присуствује већи број верника са Kосова и Метохије, из централне Србије, Црне Горе и других делова.

Служба се одвија уз појање призренских богослова.

У порти храма ће ускоро почети и академија, на којој ће говорити митрополит Амфилохије и владика Теодосије.

У недељу, ће на овом истом месту у 9 часова бити служена литургија, коју ће предводити Патријарх српски Иринеј. Он се управо вратио својим обавезама у патријаршији након медицинског лечења са Војномедицинске академије у Београду.

Петрова црква код Новог Пазара у Расу, представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Према до сада познатим писаним изворима, потиче из 8. века, али је вероватно и старијег датума.

Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије ИИ је одмах по освојењу Охрида издао три повеље охридском архиепископу Јовану, „којима је био утврђен обим Охридске архиепископије“.

Према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија. То је уједно и први записани податак, где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и народа.

При оснивању, како Епархија објашњава, „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“.

Ти класични предели углавном остаће кроз читаву историју ове епархије. Њено седиште било је у Призрену, али из тих најстаријих времена нема података при којем се манастиру или цркви то седиште налазило. Сматра се да је било при цркви Богородице Љевишке. Године 1214. Призрен је припојен Србији.

Епархија је стога била основана пре немањићког периода, али је потом заузимала једно од централних места Немањићке државе. Њен највећи успон био је управо у доба Немањића.

Извор: Коссев портал

Check Also

Ђурић: Разлог бруталног упада је застрашивање и криминализација Срба

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић потврдио је јутрошњу акцију РОСУ на северу КиМ и …