Главна / Вести / Косово и Метохија / Година од првих такси на Косову и Метохији, штете немерљиве

Година од првих такси на Косову и Метохији, штете немерљиве

Тачно годину дана навршава се данас од како су на снагу ступиле таксе Приштине на српску робу најпре у износу од 10 одсто, а кроз 12 дана и целих 100 одсто, а та мера нанела је велику економску штету са обе стране административне линије, али још више – политичку, будући да је блокирала дијалог Београда и Приштине.

Приштина се на тај потез одлучила након што је претрпела фијаско одбијањем чланства у Интерполу, на заседању Генералне скупштине те међународне полицијске организације, у Дубаију.

Иако су економски ефекти знатни, јасно је од почетка да није реч о економској, већ о пар екселанс политичкој мери.

Идеја је била да се Београд примора да заустави “кампању” Београда за повлачење признања самопроглашене косовске независности, али је током ових годину дана таква дипломатска активност Србије дала резултат у виду 15 земаља које су повукле признање тзв. Косова.

Таксе су, међутим, блокирале дијалог, али је Приштина остала упорна, иако су Брисел и Вашингтон најпре, а потом и готово цела међународна заједница, тражили њихово укидање, очекујући, истовремено, да Београд заустави напоре на повлачењу признања.

Бивши косовски премијер, Рамуш Харадинај, поручио је пре неки дан свом могућем наследнику Аљбину Куртију да би укидање те мере према Београду, без претходног признања косовске независности, била “катастрофална политичка грешка”.

Курти ових дана поручује да од такси не одустаје, шта више – најављује реципроцитет у односима с Београдом, те очекује не само обустављање активности на повлачењу признања, већ, како најављује, низ других ствари.

На терену свакодневнице, штета коју трпе грађани са обе стране административне линије је видљива, посебно кад је реч о Србима са севера КиМ, који су остали без низа производа из централне Србије, којима су се до тада снабдевали, иако се држава организовала и настојала да умањи штету.

Након девет месеци од увођења те мере из централне Србије на косовску територију је испоручено мање робе у вредности од 280.800.000 евра, а данас је тај износ значајно већи.

На дневном нивоу то је износ од 1.075.000 евра.

До увођења такси из централне Србије на косовском тржишту пласирано је робе у вредности 440 милиона евра годишње, а у овој години би тај износ вероватно премашио пола милиона евра.

Упркос томе, Београд није прибегао контрамерама само због судбине људи који живе на косовској територији, јер тешко би било наћи меру која би могла да погоди једну етничку заједницу.

Тим Међународног монетарног фонда који је у међувремену боравио у Приштини, оценио је да су уведене таксе повећале цену потрошачке корпе грађана на целој косовској територији, нарочито прехрамбених производа, што је утицало на домаћинства са нижим приходима.

И председник косовске Привредне коморе, Сафет Грџаљију је раније изјавио да због уведених такси на робу из централне Србије највећи губитак трпи Косово, прецизирајући да би сви српски производи могли да се замене производима из ЕУ, али, како је додао, нико данас не говори о томе да је мудрост пословања имати што мање трошкове.

“Ако један камион било које сировине увеземо из Србије – највиша цена је 500 евра, а за исту робу из Италије или Немачке транспорт је 2.800 евра, па се поставља питање ко је ту директно погођен. То су произвођачи. Ако је произвођач погођен то директно утиче на потрошача и конкурентску способност у региону”, рекао је тада Грџаљију.

Извор: Танјуг

 

Check Also

Курти: Реципроцитет уместо “мини Шенгена”

Кандидат за косовског премијера Аљбин Курти сматра да је реципроцитет бољи модел за односе у …