Главна / Вести / Србија / Предложене мере за смањење загађења ваздуха

Предложене мере за смањење загађења ваздуха

Гасификација градова и општина увођење подстицајних мера за куповину нових, високоефикасних пећи и котлова, доношење правилника о минималним техничким захтевима за чврста горива на бази дрвне биомасе, део је решења и хитних мера које би могле да утичу на смањење загађења ваздуха у Србији, истакнуто је данас у Привреднoј комори Србије на округлом столу који су организовале Групација за гас и Групација за обновљиве изворе енергије ПКС.

Природни гас као енергент будућности, односно 21. века и обновљиви извори енергије су они који могу Србији да донесу бољитак у смислу смањења загађења ваздуха, воде и земљишта, сматра Љубинко Савић из Удружења за енергетику и енергетско рударство ПКС.

У дискусији су учествовали представници ПКС, учесници на енергетском тржишту Србије, снабдевачи гаса, произвођачи чврстих горива на бази биомасе, као и произвођачи уређаја за сагоревање чврстих горива на бази биомасе, који су предложили мере са циљем смањена загађења ваздуха у градовима у Србији. ПКС ће предлоге мера упутити надлежним институцијама и министарствима.

Предложено је успостављање паритета цена енергената и свођење јединичне цене на kWh код свих енергената и енергије и довођење цене природног гаса у регулаторне оквире, дефинисање и увођење подстицајних мера за куповину нових, високоефикасних пећи и котлова у домаћинствима смањењем или постепеним укидањем ПДВ, такси и административних трошкова, као и кроз директне подстицаје. То су формирање и отварање Буџетског фонда за унапређење  енергетске  ефикасности, осим за јавне, и за друге кориснике, као и субвенционисање куповине енергетски ефикасних уређаја за домаћинство путем доделе ваучера и дотација.

Како су истакли учесници округлог стола у ПКС, неопходно је прецизно дефинисати ове подстицајне мере за све процесе супституције енергената.

Један од предлога јесте и усвајање оперативног плана ширења гасне дистрибутивне мреже уз дефинисање обавеза и рокова за све учеснике у процесу изградње. Локалне самоуправе биле би задужене за доношења планске документације, издавање потребних дозвола и сагласности по убрзaној процедури и уз ниже таксе, као и за ригорозан надзор над извођачима и контролу динамике изградње.

Интензивна кампања о важности заштите животне средине, истицањем најбитнијих еколошких мера, као и доношење Правилника о минималним техничким захтевима за чврста горива на бази дрвне биомасе, такође су део мера усмерених на смањење загађења у Србији. Правилник је предуслов и за успостављање конкурентног тржишта ових енергената, увођење свих токова трговине/продаје у легалне токове  као и увођење система надзора и контроле ових производа приликом стављања на тржиште.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић наводи да је Србија од увођења ниже стопе ПДВ од 10 oдсто, уместо дотадашњих 20, имала позитивне ефекте на повећање коришћења пелета. Овом владином мером дошло је до заустављања извоза овог стратешког енергента али и његовог већег учешћа у енергетском миксу Србије, чиме смо постали лидер у потрошњи пелета у региону.

Главоњић је апеловао на више од милион домаћинства у Србији која користе огревно дрво, да користе просушено и суво дрво, уместо сировог јер се на тај начин добије више топлоте, мањи су трошкови и мање су емисије угљен-моноксида и азотових оксида, прашкастиџ материја што директно доприноси побољшању квалитета ваздуха.

Председник Групације за обновљиве изворе енергије Младен Стојадиновић истакао је да се у Србији у 2019. години произвело око 400 000  тона висококвалитетног пелета, да је свега 20 одсто извезено на друга тржишта, али да је суштина да се квалитетно дрвно гориво мора сагорети у пећима које могу да испоље (трансформишу) сав енергетски потенцијал овог еколошког горива. Тада су једино видљиви и потпуни економски ефекти.
Добар пример је прелазак са система централног грејања на грејање биомасом пословног простора од 2600 м3 што је донело уштеду од око 14.000 евра годишње. Заложио се и за успостављање механизама подстицаја како за куповину високоефикасних пећи тако и за успостављање такозваних енергетских засада као одговор на све већи притисак дрвне индустрије на ограничене ресурсе шума Србије. Подстицаји могу бити и из наменских буџетских средстава, али и из фондова ЕУ за које држава треба аплицирати. Добар пример је и Зелени план ЕУ који за земље Балкана има линију са значајним средствима, а постоји и заинтересованост домаћих произвођача дрвних горива да суфинансирају пројекте енергетских засада.

Check Also

ПРОУНС: Позивамо полицију и тужилаштво да открију све одговорне за напад на новинаре и сниматеље

Професионално удружење новинара (ПРОУНС) у свом саопштењу истиче да се дешава управо оно на шта су …