Главна / Вести / Косово и Метохија / Kурти: Мера реципроцитета у складу са понашањем српских власти

Kурти: Мера реципроцитета у складу са понашањем српских власти

Вршилац дужности премијера Kосова Аљбин Kурти написао је на Фејсбуку да мера реципроцитета која је уведена према Србији након укидања таксе од сто одсто проширује могућност међусобног поштовања државе и права и да ће бити постепена и у сразмери са понашањем српских власти .Таква мера није уведена Босни и Херцеговини.

“Реципроцитет, у принципу и на делу, проширује могућности међусобног поштовања државе и права. Не постоји суштински развој нашег региона ако су дозвољени напори да се Kосово и њени грађани третирају као неједнаки. Тако наша одлука потврђује једнаке међудржавне односе, поштовање универзалних права и ствара атмосферу правде између друштава”, написао је Kурти на свом налогу на Фејсбуку.

Према његовом мишљењу, има много међународних докумената који признају право на реципроцитет.

“Општи споразум о царинама и трговини (ГАТТ) из 1947. године, измењен 1994. године, који је оснивачки инструмент Светске трговинске организације, признаје основна начела реципроцитета, недискриминације и државе са највише погодности”, сматра Kурти и набраја и друга међународна документа све до ЦЕФТЕ.

“Централноевропски споразум о слободној трговини (ЦЕФТА) из 2007. године, између осталог, има за циљ да уклони трговинске баријере и олакша кретање робе у транзиту, прекогранично кретање робе и услуга у државама и између њих. Од ступања на снагу ЦЕФТА, Србија је примењивала бројне нецаринске трговинске баријере за Kосово, укључујући транзитне, техничке и политичке препреке”, пише Kурти.

Према њему, овим поступцима Србија је оштетила извознике и увознике са Kосова што је резултирало високим трговинским дефицитом.

“Мере које Србија упорно примењује у облику нецаринских баријера су мере за документе и праксе које утичу на трговинска питања, као што су: захтеви за сертификате о пореклу и ветеринарску и фитосанитарну документацију за робу извозника и увозника Kосова, који користе Србију само као транзитну земљу; кашњења у спровођењу захтева за оценом квалитета за извоз на Kосово; непоштовање билатералног споразума о означавању производа између Kосова и Србије, под патронатом ЕУ; непризнавање возила регистрованих на Kосову, укључујући комерцијална возила итд”, пише Kурти.

Такође, према његовом мишљењу, Србија има мере за спречавање слободног кретања лица и непризнавање професионалних квалификација, наиме непризнавање докумената, пасоша, личне карте, возачке дозволе, диплома, потврде и слично.

Kако додаје, мера реципроцитета од стране власти Kосова биће постепена и сразмерна понашању српских власти.

“Мора постојати принцип међусобног поштовања тако да не постоје препреке између двеју држава. Влада Kосова је спремна да развија и гаји комерцијалне односе са свим државама у региону без непотребних препрека, на основу међународно прихваћених принципа, поштујући међународне уговоре и поштујући основна права грађана”, сматра он.

Извор: Бета

Check Also

ОЕБС шаље мисију за изборе у Србији

Канцеларија ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) шаље Специјалну мисију за оцену парламентарних …