Главна / Култура / На фејсбук страници Дома културе Грачаница промовисана књига „Косовско питање 1974-1989“ др Петра Ристановића

На фејсбук страници Дома културе Грачаница промовисана књига „Косовско питање 1974-1989“ др Петра Ристановића

Књига је настала из дела текста докторске дисертације на тему ,,Српска интелектуална елита и косовско питање 1974-1989“, одбрањене на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, за коју је аутор добио награду ,,Гаврило Прицип“ издавачких кућа „Просвета“ и „Принцип“ за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје.

Говорећи о књизи „Косовско питање 1974-1989“ др Ена Мирковић научни сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић је најпре дала кратак преглед Косовског питања које је по њеном мишљењу у својој суштини директан наставак никада до краја разрешеног источног питања, које је обликовало и обликује судбину Балкана још од осамнаестог века.

Након тога је истакла да је својом књигом Петар Ристановић дао потпуно нови и квалитетан увид и истраживање Косовског питања 1974-1989. и истовремено похвалила његов труд и залагање будући да је изабрао једну комплексну и данас још увек актуелну тему која је под будним оком јавности како оне стручне тако и оне политичке.

Немања Девић са Института за савремену историју представљајући књигу „Косовско питање 1974-1989“, истакао је да књига др Петра Ристановића на један стручан, учен и аргументован начин говори о многим проблемима и контроверзама Косовског питања 1974.-1989. о којима смо до сада доносили закључке на основу стереотипа, писања штампе, публицистике па чак и под притиском дневнополитичких догађаја.

Девић је појаснио да је књига резултат седам година дугог истраживања које је Петар Ристановић спровео за потребе израде докторске дисертације ,,Српска интелектуална елита и косовско питање 1974-1989“ и нагласио да посебну вредност ове књиге чини документација из Архива Југославије, Архива Србије, Историјског архива Београда, Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије и више локалних архива који до сада није у већој мери кориштени у српској историјографији као и неколико стотина монографија које је Петар Ристановић сматрао важним који читаоцима додатно оживљавају процесе и појаве о којима аутор пише у књизи“.

Девић је на крају закључио да није претерано рећи да књига може да послужи као нека врста уџбеника за све оне који желе да се ближе упознају са косовскометохијским питањем.

На почетку свог излагања аутор књиге „Косовско питање 1974-1989.“ Петар Ристановић је нагласио да постоје неколико тема за које мисли да закључци до којих је дошао у књизи одударају од неких данас утврђених истина које чак није упитно доводити у питање.

Први наратив за који аутор верује да је успео да разобличи је онај о исељавању Срба са Косова и Метохије 60-их и 70-их година 20 века и док у јавности преовлађује став да је до исељавања Срба заиста и долазило али искључиво из економских разлога. Ристановић истиче да је пажљивом анализом докумената дошао до закључка да је до исељавања долазило али због дискриминације коју су над Србима вршили Албанци у време потпуне Албанске доминације. У пракси, за Србе на Косову је то значило дискриминацију при запошљавању, пред органима управе, судовима, али и у свакодневном животу.

Ристановић даље износи податак да се од почетка шездесетих до 1981. године, као последица те дискриминације са Косова иселило око 120.000 Срба. Потом до краја 80-их још 28.000.

Други стереотип за који аутор сматра да је успео да разбије је стереотип о српском покрету отпора који је центар имао у Косову Пољу а чији је циљ био да се заустави исељавање Срба са Косова и Метохије и да им се омогући нормалан живот. Док у једном делу јавности влада мишљење да је тај покрет створио званични Београд и Слободан Милошевић како би преко њега остварио своје политичке циљеве а то је доношење амандмана на устав из 1974. године аутор истиче да је анализом докумената дошао до закључка да је тај покрет настао 1982.-1983. године када се Слободан Милошевић није озбиљно бавио политиком.

Коначно последња тема којом се Петар Ристановић бавио у књизи „Косовско питање 1974-1989.“ је успон Слободана Милошевића. И док у једном делу јавности влада мишљење да је Слободан Милошевић узрок и симбол свега онога што се догађало на Косову и Метохији током 90-их. Ристановић у својим разматрањима доноси неколико закључака који се у великој мери разликују од доминантног наратива а то је да Милошевић није запалио националистичку ватру на простору Косова и Југославије већ је то последица већ створеног стања, да је био човек кога су масе тражиле и да је понудио решење које комунистичка елита није могла да понуди. И истиче да је све оно што се догодило на Косову 90-их посејано је 70-их и 80-их а кључни кривац за то је комунистичка елита и она у Приштини и она у Београду.

За крај је Петар Ристановић као кључне вредности књиге „Косовско питање 1974-1989“ навео те што пружа одговоре на питање како је до 90-их дошло, како су створени предуслови да се током 90-их косовско питање радикализује.

Check Also

Књига у доба короне

Резултати бројних истраживања говоре да се из године у годину све мање чита, а ако …