Главна / Вести / Косово и Метохија / Призренска богословија обележила славу и крај школске године

Призренска богословија обележила славу и крај школске године

Слава богословије Св. Кирил и Методије у царском Призрену прослављена је ове године скромно, без присуства ђака, који спомен својих заштитника прослављају у црквама у местима где живе. 

Епископ рашко-призренски г.Теодосије, в. д. ректора, служио је свету литургију у богословском параклису посвећеном Светој браћи просветитеља Словена након чега је  уследила је свечана славска трпеза.

Данас је обележен и крај петогодишњег школовања девете генерације богословаца. Ипак је звоно у Призренској богословији и ове године зазвонило. Обичај је да са балкона чика Симине зграде матуранти звоном огласе крај последњег часа свог петогодишњег школовања.

Иако су ове године били спречени, ипак је имао ко уместо њих то да уради – Епископ рашко-призренски Г. Теодосије, в. д. ректора Призренске богословије, са још двојицом професора. о. Исидором и о. Јованом.

Призренска Богословија, основана 1871. године у кући њеног ктитора Симеона Андрејевића Игуманова – чика Симе Призренца, деловала је у сваком времену, не само као расадник образованих православних Срба, већ и као важан културни и политички центар и стожер који је помагао народу  да опстане и сачува своју веру, језик и културу на једном месту, веома тешком за живот, какво је Метохија.

Многи виђени православни Срби били су ученици и професори Призренске богословије. Велики писци и прегаоци попут Петра Костића и Григорија Божовића, патријарси Варнава, Гаврило, Павле, Иринеј, и многе друге значајне личности наше цркве и историје, увек су са поносом истицале чињеницу да су своја знања и искуства стицали у граду на Бистрици.

Важност Богословије одувек је била препознавана и од наше државе, али и од самог народа који ју је несебично помагао. За Србе са Косова и Метохије велика је била утеха и радост да виде младе људе који су решили да живот посвете Богу и роду, јер им је то давало основа да са надом и радошћу гледају у будућност из косовско-метохијске, за Србе свагда тешке и сиве, садашњости.

Богословија је своју мисију несметано вршила, уз краће прекиде у време ратова, све до 1999. године, када су ђаци и професори, због новонастале ситуације на Косову и Метохији, ради безбедности, евакуисани у Ниш и тамо наставили са радом. Богословија у Призрену је у том периоду служила као саборно место за Србе из Подкаљаје који су сматрали да су ту, услед присуства немачких НАТО војника, безбедни.

17. марта 2004. године, међутим, ти исти војници немо су гледали како  терористи пале богословију и све српске куће и цркве у Призрену.

На предлог епископа рашко-призренског, г.Теодосија, после најдужег прекида рада у својој једноиповековној историји, на Малу Госпојину, 21. септембра 2011. године, ово училиште васкрсава и поново почиње са радом, а сада је на пут извело и девету генерацију ђака од обнављања.

Извор: ТВ Мост, Богословија Призрен

Check Also

Генерални секретар ССС Горан Маринковић у посети Грачаници

Генерални секретар Спорстког савеза Србије Горан Маринковић посетио је данас општину Грачаница , како би …