Главна / Вести / Косово и Метохија / Српско средњовековно наслеђе на КиМ је неотуђиво, сваки камен сведочи

Српско средњовековно наслеђе на КиМ је неотуђиво, сваки камен сведочи

На Косову и Метохији споменици културе који су претрајали вековима сведоче о животу Срба, чији је број сада у многим местима готово симболичан. Српско средњовековно наслеђе представља интегрални део културне баштине Европе.

У том делу наше земље евидентирана су 372 споменика културе и више од 1.300 остатака хришћанских обележја. Већина је наслеђе из античког периода и из средњег века. Најбројнији су они подигнути од 12. до 16. века.

У Призрену је Епархија рашко-призренска обележила хиљадугодишње постојање. Први пут се помиње у Хрисовуљи византијског цара Василија Другог 1019, када је ушла у састав Охридске архиепископије.

“Ове светиње имају своје име, имају свога ктитора. Много је материјалних извора у њима који то показују. Натписи, повеље, фреске. Оне припадају нашем народу и не може их нико отуђити. То су православне светиње Српске православне цркве и српског народа”, истиче владика рашко-призренски Теодосије.

Епоха владарске лозе Немањића време је подизања ктиторских задужбина. Изграђено је 200 манастира и цркава изузетне вредности.

Високи Дечани, престони храм Српске православне цркве, Пећка патријаршија и две задужбине краља Милутина, Богородица Љевишка и Грачаница – споменици су из 14. столећа уписани и у Унесков регистар светске баштине.

Надомак Пећи устоличено 45 патријарха

Удно Проклетија, надомак Пећи, подигнут је престони храм српских архиепископа и патријараха. Најбоља потврда да је 45 патријараха устоличено на овом месту је управо мермерни трон који је из 13. века.

Древну лавру у другој деценији трећег миленијума походио је све већи број иностраних туриста.

“Долазе… Највише је било Јапанаца, Француза. Енглеза и из других земаља. Долазе да виде да је то апсолутно српско и да ово није од јуче. Сама историја доказује чије је”, наводи Мати Харитина, игуманија Пећке патријаршије.

У задужбини Стефана Уроша Трећег – Високим Дечанима из периода процвата српске средњовековне државе у припрати Вазнесењског храма лоза Немањића и ктиторски натпис показују чије је наслеђе.

“Високи Дечани манастир су који постоји 700 година. Када би ови зидови могли да причају целу нашу историју нас овде, то би била прича без краја. Та нада у Бога и вера у помоћ Светог краља је блажила монахе и све оне који су тражили утеху”, наводи архимандрит Сава, игуман манастира Високих Дечана.

Призрен – посебан град

Надомак града музеја на ободу Метохије видни су конзервирани темељи задужбине цара Душана, Манастира Светих Архангела а у Призрену лепотом архитектуре и фреско-сликарства задивљује Љевишка.

“Призрен је врло посебан град. То је једини наш град где има 10 средњовековних цркава и по томе се не може поредити ни са једним другим српским градом”, каже протосинђел Андреј, заменик ректора Богословије “Светих Кирила и Методија” у Призрену.

Светиње су опеване не само у нашој књижевности, од којих нас многе попут Ракићеве “Симониде” опомињу да их морамо сачувати за будућа поколења.

Извор: РТС

Check Also

Прослава Ђурђевдана (Ђурена) – традиција за одрживу будућност Горанаца

Велике падине Шар планине простиру се дуж јужног дела Kосова. Део планине по имену Гора …