Главна / Друштво / Данас је Светски дан срца

Данас је Светски дан срца

Светски дан срца је установљен 2000-те године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти.

Сваке године и свету око 18 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030-те године тај број порасти на 23 милиона.

Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом лавних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, стрес…)

Многобројни здравствени радници широм света свакодневно, а поготову на Светски дан срца указују становништву на то да мале промене у животном стилу могу знатно утицати на здравље нашег срца: правилна исхрана, престанак пушења, 30 минута физичке активности дневно, могу много да помогну у превенцији болести срца и крвних судова.

Најзначајнији фактори ризика за настанак КВБ.

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, алкохола, физичка неактивност, шећерна болест…

Међутим постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу. Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за смртност од КВБ убрајају се повишени крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%), прекомерна телесна тежина и гојазност (5%).

Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55-те године живота (рођак мушког пола) или 65 године живота ( рођак женског пола), ризик је већи, због генетског фактора ризика од оболевања.

Од изузетног је значаја нагласити да се генетски фактор знатно може умањити, смањењем осталих фактора ризика.

Према подацима популационог регистра за акутни коронарни синдром , од болести срца и крвних судова током 2018-те године у Србји је умрло 52.663 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,8% у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у Србији.  Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести водећи су узроци смртности у овој групи оболевања.

Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКЦ) је водећи здраваствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју.  У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфракт миокарда, нестабилна ангина пекорис, и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 48,8% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2018-ој години.

Остале исхемијске болести срца чиниле су 51,2% смртности. Према подацима популационог регистра за АКЦ у Србији је 2018-те године дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 22.134 случајева.

Инциденца АКЦ-а износила је 211,6 на 100.000 становника. Током 2018-те од овог синдрома у Србији су умрле 4652 особе. Стопа смртности од АКЦ-а у Србији износила је 44,4 на 100.000 становника.

Ове године Светски дан срца 29-ти септембар 2020-те обележава се под слоганом:

„Свим срцем за здраво срце

Живимо у времену пандемије COVID-a 19 која је оптеретила све здравствене системе, здравствене раднике и подигла ниво одговорности за здравље сваког појединца и здравље целокупног друштва.

Ток пандемије је и даље непредвидив и зато је брига о стању нашег срца сада важније него икада.

Због тога, ове године 29-ог септембра кампања поводом обележавање Светског дана срца истиче значај болести срца и крвних судова, које су водећи узрок смрти у свету.

COVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. Срчани болесници су већ нарушеног здравља, а уколико се инфицирају вирусом SARS-COV2, ризик да јазвију тежу клинички слику је већи.

Људи који имају срчану слабост су много осетљивијеи на инфекцију COVID-19, и развој компликација.

Срчана слабост је озбиљно здравствено стање. Тада срчани мишић не снабдева тело довољном количиниом крви. Симптоми и знаци срчане слабости су : отежано дисање умор и оток потколеница.

Од срчане слабости у свету болује 26 милиона људи. Срчана слабост је најчешћи узрок хоспитализација  у свету. Од 5 срчаних болесника, један развија срчану слабост. Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска ферерације за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025-те године. Заједничким напорима можемо помоћи људима широм света да воде бољи и здравији живот са здравим срцем. Доносиоци одлука морају да улажу у надзор и мониторинг КВБ, да имплементирају интервенције на нивоу читавог становништва како би смањили оболевање од КВБ, укључујући :

  • Усвајање свеобухватне политике контроле дувана
  • Увођење додатног пореза на храну која садржи трансмасти, у циљу смањења потрошње намирница богатих мастима, шећерима и сољу.
  • Изградњу пешачких и бициклистичких стаза у циљу повећања физичке активности
  • Израду стратегије за смањење злоупотребе алкохола
  • Обезбеђивање здравих школских оброка

Придружите се и ви!

 

И ове године 29-ти Септембар, Светски дан срца има за циљ да истакне важност глобалног покрета за превенцију болсети срца и крвних судова.

САВЕТИ ДА САЧУВАТЕ СВОЈЕ СРЦЕ

  • Пажљиво бирајте здраве намирнице, будите мудри у избору хране и пића, храните се здраво.
  • Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
  • Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
  • Строго контролишите унос алкохола у складу са препорученим смерницама.
  • Ограничите и строго контролишите унос прерађене и пржене хране која често садржи велике количине соли, шећера и засићених трансмасти.
  • Спремајте и конзумирајте здраве оброке, од здравих и свежих намирница.
  • Будите физички активни најмање 30 минута дневно, седам дана у недељи.
  • Увек покушајте да до посла или продавнице идете пешака.
  • Користите степенице уместо лифта.
  • Укључите се у неки спорт или плес, возите бицикл.
  • Што више времена проводите у природи, физички активно.
  • Реците НЕ пушењу (то је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца).
  • У року од две године од престанка пушења, ризик од болести срца и крвних судова се значајно смањује. После 15. година након престанка пушења ризик од болести срца и крвних судова враћа се на ниво ризика код непушача.
  • Престанком пушења побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих!

Дом здравља Грачаница још једном поздравља све своје кориснике и позива да 29-ог Септембра на Светски дан срца још једном наглсимо потребу, жељу и намеру да чувамо и унапређујемо своје здравље и здравље свог срца, овогодишњим слоганом:

„СВИМ СРЦЕМ ЗА ЗДРАВО СРЦЕ“

Check Also

Хуманитарни базар жена са Косова сутра у Београду, помоћ за малог Вуксана

Хуманитарни базар, који је група жена волонтера недавно организовала на четири локације на Косову, у …