Главна / Вести / Косово и Метохија / Цингел: Не верујем у Вашингтонски споразум, ЗСО треба оформити без измишљања изговора

Цингел: Не верујем у Вашингтонски споразум, ЗСО треба оформити без измишљања изговора

Јан Цингел, оснивач и председник словачког Института за политику Глобсек, у интервјуу за Косово Онлајн наводи да је ЕУ пакетом мера од девет милијарди евра потврдила да је највечи инвеститор на Западном Балкану, као и да се нада победи Бајдена на америчким изборима, али и да је сумњичав према иницијативи “мини Шенген“.

“Пакет од девет милијарди евра које је ЕУ наменила региону је иницијатива коју поздрављам и верујем да ове инвестиције могу помоћи Западном Балкану у развоју. ЕУ је још једном потврдила да је највећи донатор и инвеститор на Западном Балкану и схватио сам овај пакет инвестиција, који долази у врло тешким временима глобалне пандемије, као јасну потврду да ЕУ региону посвећује врло много пажње”, каже Цингел.

Тај пакет уследио је после споразума у Вашингтону. Како гледате на тај споразум?

Пре свега, дозволите ми да подвучем једну ствар – инвестициони пакет ЕУ нема апсолутно никакве везе са такозваним Вашингтонским споразумом. Пакет је механизам ЕУ о којем се дуго разговарало и коначно је одобрен. Тајминг је случајност. Знам да би неке државе Западног Балкана желеле да пакет виде као резултат њиховог паметног маневрисања између различитих великих међународних актера који се такмиче за Западни Балкан, али то није случај. Пакет је дуготрајна иницијатива ЕУ.

Зашто кажете такозвани Вашингтонски споразум?

Стално то називам такозваним споразумом јер у правном смислу то није споразум. Сваки учесник је потписао другачију копију, са малим разликама. Али чак ни то није највећи проблем. Читав састанак био је само трик за односе с јавношћу председника Трампа, који је пре избора желео да изгледа као посредник у дуготрајним споровима у свету, а његови саветници и особље су му припремили тај догађај са највишим представницима Србије и Косова. Такозвани споразум садржао је углавном тачке о којима су се Београд и Пириштина већ договорили у претходним рундама расправа о нормализацији које је водила ЕУ или уз америчко посредовање. Неке од тих тачака усвојене су и пре неколико година, али до сада нису примењене. Остатак документа били су амерички спољнополитички циљеви, који немају апсолутно никакав утицај на нормализацију односа између Србије и Косова. Уз све то, чак је и закомпликовао ствари за Београд, а такође и за Приштину у Бриселу. Као што је Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ, прошле недеље на конференцији Глобсек у Братислави правилно истакао да премештање амбасада у Јерусалим неће помоћи ни Србији ни Косову на путу ка ЕУ. Јер ЕУ има другачију политику према статусу Јерусалима. У сваком случају, мислим да потписивање тог такозваног споразума није помогло ни Србији ни Косову. Сви се сећамо фотографија на којима је председник Србије седео као мали школарац на неудобној столици испред “светског лидера” Трампа. Премијер Хоти такође, тако да је за њих лично то морало бити непријатно искуство. Мислим да неће бити примене било чега из тог такозваног споразума, посебно ако дође до промене у америчкој администрацији. Западни Балкан је врло специфична регија, ако неко тамо жели да посредује, мора добро да познаје регион, његове људе, њихов менталитет – посредовањем се људи не могу натерати за велики сто, чак и ако је тај сто у Вашингтону.

Очекујете ли да ће ускоро у дијалогу Београда и Приштине који води ЕУ бити постигнуто компромисно решење?

Да, оптимиста сам да би процес ЕУ, којим се истински покушава да се стигне до решења стварних проблема које људи имају на терену на Косову и у којем се такође обраћа пажња на забринутост људи у Србији, могао бити успешан. Међутим, оно што је потребно јесте стварна посвећеност обе стране, и Косовара и Срба, на терену. Споразуми изгледају лепо на папиру, али их треба применити у стварности, без одлагања. Ево у чему видим проблем – то је недостатак посвећености администрација у Приштини и у Београду да заиста правилно уведу споразуме у праксу. Они треба да траже могућности и начине како да примене делимичне споразуме, а не да измишљају изговоре како то не може да се уради. Један пример за све – Заједница српских општина на Косову, то је требало учинити, то треба учинити. Могли бисмо наставити са набрајањем тачака о којима је договор постигнут, али које обе стране нису правилно примениле.

Недавно сте на Твитеру поставили слике гранатиране цркве у Јерменији, али нисмо видели ове вести у главним западним медијима. Да ли је мало другачије када се ради о православним светињама, као и 2004. године на Косову, када су тамо паљене цркве?

Да, пратим шта се дешава у Карабаху јер се осим регионом Западног Балкана бавим и регионом Јужног Кавказа и тај сукоб посматрам више од десет година. Објавио сам вест о сукобу на Твитеру отприлике сат после његовог почетка – врло трагично – јер сам у контакту са људима одатле. У међувремену, о окрутном нападу на ту цркву – катедралу у граду Суша, извештавано је и у светским медијима. Оно што је најжалосније је то да је црква два пута погођена – намерно. Друга граната погодила је цркву отприлике два сата касније, када су новинари и спасиоци били унутра и покушавали да помогну. У другој експлозији рањено је 10 људи, укључујући и три новинара. Један новинар из Русије рањен је врло озбиљно, али је преживео. То је заиста био терористички напад. Терористи то обично чине – детонирају једну бомбу, а затим, када спасиоци и особе које реагују дођу на лице места да помогну, активирају другу бомбу.  Што се тиче косовских православних цркава – најоштрије осуђујем свако разарање или нападе на места за богослужење. То је чак против хуманитарног закона и неприхватљиво је. То мора бити осуђено свуда у свету – Карабах или Косово, није важно.

Колико се Трампова администрација заиста посветила Балкану у односу на друге администрације и да ли очекујете било какву промену политике ако Бајден победи?

Видим врсту двоструког приступа Трампове администрације према Западном Балкану. Прва линија је Стејт департмент са стручњацима који дубоко познају регион, са добрим разумевањем – професионалним дипломатама које заиста желе да развију везе са балканским земљама и заштите америчке интересе у региону. Изузетно поштујем господина Матјуа Палмера, кога је, осим што је био заменик помоћника секретара у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт департмента, државни секретар Помпео именовао и за специјалног представника за западни Балкан. То је био сјајан избор, јер је господин Палмер професионални дипломата са више од две деценије искуства. Али имате и другу линију, коју представља господин Ричард Гренел, који није каријерни дипломата, већ је само политички именован. Близак је председнику Трампу, али са врло слабим знањем и нимало разумевања за регион западног Балкана. И именован је за специјалног представника за Србију и Косово. Такозвани вашингтонски споразум углавном је био његова иницијатива јер је тражио лични раст у каријери у Трамповој администрацији и требао му је успех. Па, показао је нешто, али као што је горе описано – то дефинитивно није био успех… Стога, надам се да ће у случају да за неколико недеља господин Бајден победи на изборима професионалне каријерне дипломате Стејт департмента поново водити америчку политику према западном Балкану, а не политички дилетанти с неразумевањем региона и његовог менталитета.

Какав је ваш став у вези са “мини Шенгеном“?

“Мини Шенген” је још једна иницијатива у коју сумњам. Схватам то као иницијативу са Србијом на месту возача, која је вероватно желела да појача сарадњу у оквиру Берлинског процеса, али када је покренута, то је било врло слабо објашњено и било је врло нејасно која је стварна намера. Такође, на почетку иницијатива је била искључива – Косово није ни позвано, иако је Албанија била део иницијативе од самог почетка. То је било врло чудно. С једне стране је сигурно позитивно што постоји циљ да се изгради подручје са мање ограничења у погледу кретања људи и робе, али тада би свих шест земаља Западног Балкана требало да буду део иницијативе и да заједно сарађују. Ако се иницијатива покаже корисном и помогне земљама Западног Балкана да дођу до ЕУ, онда је вредела. Тренутно не видим резултате и оне позитивне утицаје који су предложени на почетку. То је можда разлог зашто сам помало сумњичав.

Извор: Косово онлине

Check Also

KФОР донира привремена склоништа установама за тестирање ковида 19

Мисија на Kосову предвођена НАТО-ом донирала је два контејнера здравственим установама које се налазе у …