Радио Грачаница Мрежа МОСТ
Пресецањем славског колача и литургијом, у цркви Светог Николе у Приштини обележена је храмовна слава. Иако епидемиоолошка ситуација није дозволила да у цркви, као претходних година буде много више верника, овај православни храм није остао без верника и славских колача, за које су се ове године побринули домаћини славе Александар Чолић и Милена Тодоровић.
Један од верника, који је на литургију дошао са породицом Немања Јовановић, каже да га за овај православни храм вежу све успомене из раног детињства, када је у цркву долазио са својим оцем.
“Драго ми је што сад могу овде, где је мене мој отац доводио, да доводим своју децу. На жалост сада су нека друга времена и имамо ситуацију када од 40. 000 Срба, данас у граду живи једва њих четрдесетак. И поред тога не смемо заборавити ни ко смо, ни шта смо, ни оидакле смо и управо смо ту да се скупљамо пред Богом и у овој цркви. Ја се надам да ћемо се у будуће окупљати у већем броју и да Срби неће заборавити ни своју светињу ни свој град”, каже Јовановић.
Немања је изразио наду да ће, када ова пандемија прође, у овом храму где је су он и сви његови крштени, крстити и мсвоју најмлађу ћерку.
Један од колачара данашње славе Светог Николе, Александар Чолић каже да је веома срећан што је данас, заједно са Миленом Тодоровић био домаћин славе.
“Ово мени и мојој пороидици значи пуно. Настављамо на очувању традиције, вере и обичаја наших и једино ми је жао што данас у храму Светог Николе, због ове епидемије није могло да буде више људи, али даће Бог да их у будуће, кад ово прође, буде више”, казао је Чолић.
Део славског колача преузела је Сандра Цветковић, која ће бити следећи домаћин славе.
“Ове године један од домаћина била је моја другарица и колегиница Милена, а ја сам се пријавила за следећу годину. Много ми значи што ћу бити следећи домаћин славе. Долазим у овај Храм сваке године и надам се да нећемо заборавити да славимо и окупљамо се у својим православним храмовима”, каже Сандра.
Црква Светог Николе у Приштини је иначе, након мартовског паљења и страдања 2004. године, само делимично обновљена. Преостали су најсложенији радови на реконструкцији фресака и иконостаса, по чему је ова светиња била јединствена и на далеко позната.
