Главна / Вести / Косово и Метохија / Седаманест година од страдања Срба у мартовском погрому на Косову и Метохији

Седаманест година од страдања Срба у мартовском погрому на Косову и Метохији

Данас је 17. март, седамнаеста годишњица мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији. Дом културе Грачаница, Епархија рашко-призренска и косовскометохијска, Удружење породица косметских страдалника уз подршку Канцеларије за КиМ овим поводом организују  низ активности посвећених погрому и присећању на жртве истог.

У тродневном мартовском погрому 2004.године страдало је 19 особа, међу њима осморо Срба и 11 Албанаца, запаљено и уништено преко 900 кућа, протерано из својих домова око 4.000 Срба, спаљено и оскрнављено 39 светиња и манастира Српске Православне Цркве, међу њима и они који представљају светску културну баштину и под заштитом су УНЕСКО-а.

Према проценама УНМИK-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана учествовало је око 60.000 Албанаца.

Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.

Током два дана погрома горела је Богородица Љевишка (под заштитом Унескоа), Призренска Богословија и Храм Светог Ðорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Kозме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.

Реч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбедности), док се две воде као нестале.

Повређено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште…), као и 100 верских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.

Процењује се да је у погрому учествовало преко 60.000, а процесуирано је свега 400 особа, од којих су неки кажњени веома благим казнама.

Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мештани Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дечак утопио у реци.

Истрага УНМИK полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

Потпарол УНМИK-а, Дерек Чепел је демантовао да су два дечака страдала бежећи од Срба, и оценио да је насиље било планирано.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела одговарајућу резолуцију.

За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана ОВK, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије – Национални покрет Kосова (ЛПK) и Национални покрет за ослобођење Kосова (ЛKЧK), за које се, како се шпекулисало, тешко верује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.

Check Also

Регионална компанија Водовод: Грачаница сутра без воде од 10-18 часова

Сутра, почевши од 10:00-18:00 часова, без снабдевања пијаћом водом остаће, Грачаница са селима, Aјвалија и …