Главна / Вести / Косово и Метохија / 17. март нам је дао снагу да останемо овде, кажу сведоци мартовског погрома

17. март нам је дао снагу да останемо овде, кажу сведоци мартовског погрома

Мартовски погром оставио је трага у сваком човеку који живи на Косову и Метохији. Дешавања у току два дана, 17. и 18. марта 2004. године, као и жртве овог погрома нико не може да заборави. Неки од оних који су и сами били сведоци немилих збивања и данас веома свеже памте све трагичне моменте ових догађаја.

Адвокат Живојин Јокановић каже да су му дубоко остали урезани догађаји као што су 17. март, Ливадице, трагедија у Гораждевцу.

– Све ове догађаје сам изблиза помно пратио и учествовао на неки начин у нечему што би значило разоткривање и покушај да се нешто приведе правди. На жалост, без икаквих резултата. Захваљујући једном човеку 17. март добио је слику  правог духа организовања. Покушај појединаца из редова најодговорнијих припадника албанске популације и руководства да се 17. март веже за дављење деце у Ибру, не само да је по форми био провидан и демаскиран. Потпуковник канадске војске Питер Пинсли је учинио велики допринос да се истина утврди. Он је први утврдио да су та деца жртве стицаја околности. Никаквог утицаја, ни пси, ни деца српске популације нису имала. Захваљујући њему престала је квалификација да је режија настала због дављења деце у Ибру – појашњава за РТВ Грачаницу Живојин Јокановић.

– Оно што је најстрашније све се то дешавало пред лицем међународне заједнице, пред онима који су били задужени да спроведу мир, безбедност и сигурност на овим просторима. Биланс жртава је можда за многе статистички податак, међутим за нас је то жива прошлост, то су слике које су пред нашим очима као да су се данас десиле. Како заборавити спаљене куће, како заборавити прогон нашег народа, како заборавити рушење крста под ногама екстремиста. Оно што нас боли је то да су то злочини који ни до данас нису истражени. Нису пронађени ни починиоци, ни налогодавци – каже Малинка Митровић, која је у време мартовског погрома била директор Економске школе и те дане провела са ученицима.

– Мој први и основни циљ је био како контролисати и спасити сву ту децу која су се нашла у тој маси и која су кренула голорука да се бране, док међународне снаге нису ништа предузимале – појашњава Малинка Митровић.

Гордана Ђорић, председница Удружења жена Авенија тог 17. марта била је у Чаглавици на протесту са ученицима због рањавања једног од ученика.

– Тог дана се такође одржавао протест као и претходних дана и одједном смо чули пуцње, а онда сам видела из правца Приштине, на Ветернику, не само на путу, већ и са леве и десне стране пута огроман број људи који је надолазио. Нисам могла да верујем. Биле су хиљаде људи. Нисмо знали шта се догађа. Када смо поново чули пуцње видели смо да једна кућа на почетку Чаглавице гори о одједном више није било страха, само смо покушали да се организујемо и да се бранимо. Мушкарци су узели летве са ограде и полако кренули према тој великој групи како би их спречили да уђу унутар села, да не пале куће и не убијају. Поред мене су биле чланице мог удружења. Тог дана осетила сам велику немоћ, нарочито када сам у једном тренутку остала иза блокаде пута далеко од својих – присећа се Гордана Ђорић, која каже да се ови догађаји никада не могу заборавити.

Ђорић наглашава да су нам ови догађаји дали снагу да и даље останемо на својим огњиштима и да се трудимо да створимо боље услове живота.

Check Also

Петковић: Стано чита само оно што му одговара

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић оценио је да портпарол ЕУ Петер Стано …