Радио Грачаница Мрежа МОСТ
У најновијем извештају генералног секретара Уједињених нација Антонија Гутереша о раду Унмика као главни политички догађаји у претходном периоду означени су ванредни парламентарни избори 14. фебруара и подизање оптужнице Специјалног суда у Хагу против бивших лидера такозване ОВК у новембру 2020.
У извештају, који се односи на период од 16. септембра до 15. марта, наводи се да су та дешавања успорила дијалог Београда и Приштине уз помоћ ЕУ.
Гутереш у извештају истиче да трајни мир, стабилност и социјално-економски развој на Косову и у региону зависе од одрживог напретка у дијалогу усмереног на нормализацију односа са Београдом.
Како је навео, иако поздравља јасне изјаве обе стране о важности унапређења дијалога, истовремено истиче важност “истинске посвећености” наставку преговора на високом нивоу у оквиру дијалога Београда и Приштине који води Европска унија.
Како се наводи, делегације Београда и Приштине предвођене главним преговарачима одржале су три рунде разговора на експертском нивоу од септембра до марта и то о питањима везаним за финансијска потраживања и имовину, а под покровитељством специјалног представника Европске уније за дијалог Мирослава Лајчака.
“Упркос спремности странака да се састану и разговарају о нерешеним питањима, Београд и Приштина тек треба да усагласе своје ставове, укључујући и успостављање Заједнице српских општина”, наводи Гутереш и додаје да су у обраћању медијима након састанака обе стране признале да имају супротстављене ставове о начину решавања тих питања.
Гутереш је навео да су тензије ескалирале у новембру због кршења споразума о слободи кретања и аранжмана о званичним посетама, када су Београд и Приштина одбили да дозволе званичницима да посећују подручја у Србији и на Косову у време док су људски остаци ископавани на локацијама у близини Рашке у Србији.
“Догађаји су довели до апела Европске уније косовским властима да поштују обавезе у оквиру дијалога”, наводи Гутереш у извештају.
У извештају се помиње и да се Београд успротивио идеји “узајамног признавања”, коју Приштина заговара као главни исход било ког свеобухватног споразума.
Од осталих ствари, у документу се помиње и да су средином децембра косовски преносни систем електричне енергије и оператор тржишта преузели одговорност од Електромреже Србије за преносни систем на северу Косова, што Гутереш оцењује као значајан корак напред у примени споразума о енергетици који је подржала Европска унија 2013.
Такође, председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније Еди Рама и Зоран Заев телефоном су разговарали о регионалној сарадњи у оквиру иницијативе “мини шенген”, наводи се у извештају и додаје да се Приштина није одазвала позиву да учествује на конференцији.
Када се ради о северу Косова, у извештају се наводи да су 29. новембра одржани локални избори на којима је Српска листа освојила 90 одсто гласова, као и да је та странка на ванредним парламентарним изборима одржаним 14. децембра освојила 78 одсто гласова у све четири општине на северу Косова.
У извештају се помиње да су током предизборне кампање лидери покрета Самоопредељење Аљбин Курти и Вјоса Османи посетили мешовио насеље у Северној Митровици што су странке косовских Срба окарактерисале као провокацију.
У извештају се, између осталог, помиње и да се на КиМ у претходном периоду вратило 273 припадника невећинске заједнице, који су били расељени унутар и ван Косова, пре свега 223 Срба, 36 Ашкалија, 10 Рома и четворо Албанаца, као и да су судови на КиМ донели пресуде у неколико случајева корупције и ратних злочина.
Извештај ће бити представљен на седници Савета безбедности УН 13. априла.
Извор: Танјуг
