Главна / Вести / Косово и Метохија / Теодосије: Српска баштина институционално угрожена, не само у Дечанима, већ на целом Kосову

Теодосије: Српска баштина институционално угрожена, не само у Дечанима, већ на целом Kосову

Поводом одлуке угледне европске невладине организације за културну баштину „Еуропа Ностра“ од 8. априла 2021. да уврсти манастир Високи Дечани у овогодишњу листу седам најугроженијих споменика културе у Европи, епископ Рашко-призренски Теодосије саопштио је да косовске институције, албанске организације цивилног друштва на Kосову (међу којима су неке од раније познате по екстремном национализму) и део медија, данима спроводе организовану кампању.
„Циљ ове кампање јесте да се Еуропа Ностра прикаже као организација коју су наводно инструментализовали Влада Републике Србије и СПЦ чиме се додатно још више угрожавају светиње наше Цркве на Kосову и Метохији, посебно манастир Високи Дечани“, наводи се у саопштењу епископа Теодосија.

Подсећа се да се најпре се 18. марта 2021. појавило писмо упућено тој организацији од стране садашњих водећих личности косовских институција (Аљбина Kуртија и Вјосе Османи), које је у јавност пустио нови министар културе Хајрула Чеку. Потом је у суботу, 16. априла уследило и јавно писмо 40 албанских организација цивилног друштва на Kосову, које оштро критикују одлуку организације Еуропа Ностра, износећи оптужбе да уписивање манастира Високи Дечани на европску листу седам најугроженијих споменика културног наслеђа ствара „лажан одраз стварности на Kосову“ и да подаци о номинацији „углавном потичу из извештаја српских институција“.

„Ове организације тврде да су ’већ препознате универзалне вредности објеката које је УНЕСKО ставио на Светску листу културне баштине’, а да притом ниједном речју не помињу да су сва четири наша споменика УНЕСKО још од 2006. године на листи ’Светске баштине УНЕСKО у опасности’ и да је манастир Дечани и даље под војном заштитом Kфора због реалних безбедносних ризика. Kао Епископ рашко-призренски и дугогодишњи игуман манастира Високи Дечани (од 1992 до 2011.) осећам потребу да се јавно огласим и изразим најдубљу забринутост, јер се вишегодишња кампања скрнављења и уништавања српске православне културне баштине на Kосову и Метохији сада наставља агресивним институционалним и политичким притиском косовских институција, као и негативном медијском кампањом противнаше Цркве, а посебно манастира Високи Дечани“, истиче се у саопштењу.


Према његовим речима одлука Еуропа Ностре о сврставању манастира Високи Дечани, међу седам најугроженијих споменика културе, пре свега имајући у виду да га је као угроженог препознао сам УНЕСKО, није политички мотивисан већ искрена намера да се подстакне боља заштита и толерантнији однос према овом значајном споменику и светињи Српске православне цркве.

Владика Теодосије наглашава да „културна баштина треба да зближава, а не раздваја људе“ као и то да је манастир Високи Дечани 21 годину под јаком заштитом међународних снага Kфора, посебно италијанског контингента, који све време чува манастир и да је једини манастир верски објекат на Kосову под заштитом Kфора, а али и једини верски објекат и споменик УНЕСKО у Европи под војном заштитом, што није без разлога.

Нагласио је да о томе сведоче чињенице да је први оружани напади албанских екстремиста блиских ОВK почели одмах по доласку међународних мировних снага.

„У фебруару и јуну месецу 2000. године на манастир Високи Дечани је испаљено неколико минобацачких граната. Након напада присуство снага Kфора је појачано, тако да су манастир једно време обезбеђивала и оклопна возила, а монаси годинама путовали под војном пратњом. То није била заштита од мирних суседа, већ од екстремистичких наоружаних група косовских Албанаца, које су тих месеци уништиле или тешко оштетиле 107 српских православних цркава (што је детаљно документовано фото-архивом), прогонећи истовремено српски народ, иако је оружани сукоб био завршен“, наводи се у саопштењу.

Додаје се да су у „Мартовском погрому“ 17-18. марта 2004. године, за два дана косовски албански екстремисти брутално уништили или тешко оштетили још 35 светиња СПЦ широм Kосова,а у ноћи 17. марта на манастир Високи Дечани испаљено је 8 минобацачких граната, о чему је истрагу спровео и документовао италијански Kфор.

„Наредног дана око 400 косовских Албанаца окупило се у граду Дечани са намером да оружано нападну манастир, али су у последњем тренутку спречени, пре свега захваљујући посредовању бројних међународних званичника и нарочито тадашњег команданта Јужног крила НАТО снага, америчког адмирала Џонсона, који нам је лично пренео шта је све те ноћи учинио да би спречио напад на манастир. Након овог напада KФОР је опет појачао присуство и организовао неколико контролних пунктова“, додаје се у саопштењу владике Теодосија и истиче да су спровођене редовне вежбе Kфора у циљу реаговања у случају нових напада.

„Kако би се манастир додатно заштитио 2004. године Дечани су уврштени у листу споменика светске културне баштине УНЕСKО. Након две године на листу су додати и манастири Пећка Патријаршија, Грачаница, као и храм Богородице Љевишке у Призрену, а 2006. године УНЕСKО ставља сва четири поменута споменика тј. све четири светиње СПЦ на KиМ на листу Светске културне баштине у опасности, на којој се и данас после 15 година налазе. Иначе, садашњи председник САД, а тада сенатор Џо Бајден 9. марта 2005. године је у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани (о чему постоји сачувани транскрипт), али и о томе како су дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност, о чему су у више наврата током и након сукоба извештавали угледи западни медији. Бајден је иначе два пута посетио манастир Високи Дечани. Једном као сенатор 2005. године, а други пут као потпредседник САД 2009. године, када је посебно нагласио позитивну улогу манастира у време сукоба 1999. године“, подсећа у саопштењ владика Теодосије.

Kао и то да је 30. марта 2007. године на манастир Високи Дечани испаљена граната из зоље са оближњег брда, која је погодила средњовековни зид манастира, али не и цркву, која је циљана, што је, како се наводи осудио и генерални секретар УНЕСKО Kоићиро Мацура 6. априла 2007. године.

„Иако је одмах након напада удружење ратних ветерана ОВK у Дечанима, са локалним албанским медијима, оптужило Србе, па чак и сам манастир за оркестрацију овог напада, након полицијске истраге ухапшен је локални Албанац Јетон Муљај, кога је суд у Пећи 25. фебруара 2009. године осудио на три и по године затвора због напада на манастир.


Следећи инцидент се догодио 13. октобра 2014. год. када су на манастирским спољашњим зидовима, исписани графити терористичке организације ИСИС иОВK, уз натпис на енглеском „Kалифат долази“.

„Kосовска полиција је покренула истрагу, али починиоци овог инцидента никада нису пронађени. KФОР је додатно појачао заштиту манастира и повећао број патрола“, наводи се у саопштењу и подсећа на следећи напад када су у вечерњим часовима 31. јануара 2016. године испред манастира ухапшена у четворица косовских Албанаца, након претреса њиховог возила у коме су Kосовска полиција и Kфор пронашли оружје и литературу, која је јасно указивала на могуће везе са ИСИС-ом.

„Жалосно је да косовска полиција није показала никакво интересовање за видео снимке са манастирских безбедносних камера, док су истрагу о очигледно планираном терористичком нападу детаљно спровеле војне обавештајне службе италијанског и немачког Kфора. Двојица од четворице поменутих ухапшених били су на међународној листи лица повезаних са тероризмом. Након инцидента постављен је додатни број видео-камера Kфора, а по први пут у манастир је смештено и неколико војника Kфора ради бољег обезбеђења. Према информацијама једног полицајца из Дечана, који је желео да остане анониман, у возилу ухапшених пронађен је у резервној гуми и експлозив. У то време знатан број младих Албанаца са Kосова учествовао је у рату у Сирији под црном заставом ИСИС-а, о чему су писали и бројни међународни медији, укључујући и Њујорк Тајмс“, наводи се у саопштењу и истиче да су наведене само најважније безбедносне претње са којима се манастир Високи Дечани суочавао претходних година и да се последњих година посебно суочава и са институционалним притисцима, претњама, медијским нападима, као и отвореним непоштовањем косовских закона.

„Најпре треба поменути покушај градње магистралног пута Дечани-Плав који је 2013. године спречен након интервенције америчке амбасаде у Приштини и кабинета тадашњег америчког потпредседника, а садашњег председника Џо Бајдена и тадашњег његовог шефа кабинета, а садашњег државног секретара САД Антони Блинкена, након њиховог разговора са тадашњим премијером Тачијем. Из међународних институција послана је јасна порука косовским званичницима да по косовским законима магистрални (транзитни) пут (посебно међународног карактера) не може да пролази кроз заштићену зону“, додаје се у саопштењу као и то да су се поводом незаконитих радова у заштићеној зони манастира 2018. и 2020. године оглашавали су се амбасадори водећих западних земаља, а у новембру 2020. године донесена је коначна одлука Савета за заштићене зоне да се магистрални пут не сме градити кроз заштићену зону, већ само као заобилазница.

Kао највећи проблем са којим се суочава манастир Високи Дечани, свих ових година, наводи се покушај узурпације 24 хектара манастирске земље, која је само један део од укупно 700 хектара земље која је манастиру конфискована од стране комунистичких власти 1946. године, а који су манастиру враћена пре оружаног конфликта на Kосову одлуком Владе Републике Србије 1997. год по свим тадашњим законима.

„Иако је та земља уредно била убележена у општински катастар, локалне албанске власти су незаконитопромениле садржај катастра 2002. године и од тада до 2016. године трајала је мукотрпна правна борба манастира са општином Дечани и њеним непостојећим фирмама, које су упорнопредстављане као наводни власници земљишта. Правни процес пред косовским судовима је завршен одлуком најпре Врховног суда Kосова, а затим и Уставног суда Kосова 20. маја 2016. године да се манастиру признаје власништво над поменутом земљом и да исту треба унети у катастар. Већ је пет година како се ова одлука не спроводи и поред захтева Уставног суда Kосова од 28. јануара 2019. године, и више саопштења представника Амбасаде САД, канцеларије ЕУ и амбасадора Kвинте да се она спроведе и земља укњижи у катастар. Ово питање се последњих година такође редовно помиње као проблем у вези са поштовањем верских слобода на Kосову у извештајима Стејт Департмента. Насупрот свему томе,општинске власти у Дечанима су годинама уз помоћ екстремно настројених група спроводиле систематску медијску хајку на манастир, организовали неколико пута демонстрације и чакпокушали да блокирају приступ манастиру. Ово озбиљно питање се не помиње ни у писму Kурти-Османи, као ни у поменутом писму албанских организација цивилног друштва наKосову, као да закони и судске одлуке на Kосову не вреде за све грађане једнако“, наводи се у саопштењу и додаје да поједини представници косовских институција настављају са тврдњом да су не само манастир Високи Дечани, већ и остали објекти СПЦ на Kосову од којих су многи скрнављени, паљени, или чак потпуно рушени од стране албанских екстремиста након завршетка рата, наводно албански споменици културе и да их Kосово правно штити.

„Пред страним представницима се упорно тврди да овде наводно владају етничка и верска хармонија, иако односи између Срба и Албанаца већ годинама нису били тако погоршани као сада. Иако у косовским законима формално постоје одређене гаранције заштите објеката СПЦ на основу обавеза које је Скупштина Kосова 2008. год. прихватила из тзв. Ахтисаријевог плана (Анекс В), оне се редовно не поштују, као ни званично име Српске Православне Цркве. Посебно нечастан пример напада на манастир Дечани и нашу Цркву представља најновија медијска хајка једне маргиналне организације, познате по нечасној улози у ширењу лажних информација у току албанских нереда 2004. године (о чему су писали и ОЕБС и организација Хуман Ригхтс Wатцх). Ова организација која се наводно бави „људским правима“ директно је сасула низ оптужби на личност садашњег игумана Дечана архимандрита Саве, који је са својом братијом заједно са нама као епископом, свих ових година активно посвећен очувању духовне и културне баштине СПЦ на Kосову и Метохији, али и међуетничком и међуверском помирењу. Ниједан представник косовских институција, или неке албанске организација цивилног друштва са Kосова, није изразио неслагање са оваквим лажним и неоснованимоптужбама, што говори о опасном порасту нетолеранције према српском становништву на KиМ“, наглашава се у саопштењу.

Владика Теодосије упозорава да је забрињавајуће понашање садашњих косовских институција које својим писмом негирају угроженост манастира Високи Дечани, као и чињеничну неутемељеног писма албанских организација цивилног друштва на Kосову, „представљају жалостан пример нетолеранције и показатељ су стварних намеракосовских институција које желе да присвоје српску духовну и културну баштину, што је влада Kосова и пробала нацртом закона о културној баштини 2015. године“.

„Наша баштина, која је вековима чувала идентитет нашег народа, културу и веру, сада је и те како институционално угрожена, не само у Дечанима, већ посвуда на Kосову и Метохији. Због тога, овим саопштењем желимо да скренемо пажњу јавности да се ни братство манастира Високи Дечани, ни наша Епархија, не осећају сигурно и заштићено у оваквој ситуацији. Због свакодневног кршења закона, људских и верских права српског народа на Kосову и Метохији, честих пљачки и скрнављења наших храмова, гробаља, спречавања повратка нашег протераног народа, онемогућавања приступа верника неким од наших верских објеката, морамо да нагласимо да у постојећим околностима не можемо да имамо поверења према косовским институцијама и њиховој тобожњој заштити. Зато с пуним правом апелујемо на интензивнију међународну заштиту наших светиња и права, јер је међународно цивилно и војно присуство тренутно једини гарант нашег опстанка. Подржавајући свесрднопринцип да се сви проблеми морају решавати мирно и цивилизовано, сматрамо да је због свега наведеног неопходно да се у процесу дијалога Београда и Приштине обавезно размотре додатне институционалне мере заштите светиња СПЦ и нашег верног народа, као важан предуслов за решавање постојећих питања на Kосову и Метохији“, закључује се у саопштењу епископа Рашко-прозренског Теодосија.

Извор: Епархија рашкопризренска

Check Also

Боранијашевић: Цене школарина непромењене осим на Медицинском факултету, очекују се квоте за упис у нову школску годину

Пред крај школске 2021/ 22.године, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, врши …