
“Сама реч енклава вам говори како се овде живи. Ускраћени смо за неке најнормалније ствари. Ускраћено нам је да када, рецимо, шетамо градом причамо нашим језиком. Морамо да будемо опрезни, јер никада не знамо шта се може десити. Добили смо и дете и то нам даје додатну снагу да наставимо овде да живимо, јер се водимо тиме да није битно где смо, већ са ким смо, али ми смо ипак у свом родном месту што нам је јако битно. Тај осећај кривице што живимо у родном месту увек је присутан, јер нам то намеће околина у којој живимо. У последње време наилазимо и на провокације од стране комшија албанаца. Када прођу поред нас јаве се са “добар дан” али након тога додају и “Косово је Албанија”, каже Јелена Миловановић додајући да ће учинити све што може како би својој кћерки Дарији обезбедила нормалне услове за живот.

Ова храбра жена заједно са својом породицом одлучна је да остане на свом огњишту.
“Мислим да не може ништа да нам се деси, не дај Боже да се понови сценарио који је некада био, једино би нам то покварило срећу и опстанак овде и ништа друго, закључује Јелена Миловановић из Беркова.
Извор: фб страница За КиМ