Главна / Политика / Нови закон за ширу употребу српског језика у јавном животу

Нови закон за ширу употребу српског језика у јавном животу

Закон о заштити српског језика, које би парламенти Србије и Републике Српске требало да усвоје 15. септембра, има за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћирилично писмо као упориште националног идентитета, а у нацрту закона посебан акценат стављен је на поспешивање шире употребе ћирилице у јавном животу с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај, преносе “Новости”.

Нацрт закона, у који су “Новости” имале увид, јуче је председник Србије Александар Вучић у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, а према њему, сви државни и локални органи у Србији и Републици Српској, јавна предузећа, школе и факултети, као и привредна друштва са већински јавним капиталом и удружења која делују на националном и међународном нивоу, убудуће ће у свом раду бити обавезни да употребљавају српски језик и ћирилично писмо.

На то ће бити обавезне и јавне медијске установе РТС и РТВ, а обавезна употреба српског језика и ћирилице, по нацрту закона, обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, седишта, делатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда.

Такође, културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава мораће да имају лого исписан на ћирилици.

Нацрт закона предвиђа и пакет стимулативних мера за приватни сектор, што се пре свега односи на привредне субјекте и средства јавног информисања у приватном власништву, за које се посебним прописима могу установити пореске и друге административне олакшице који у обављању своје делатности одлуче да користе ћирилично писмо.

То укључује и коришћење ћириличног писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.

За надзор над применом закона о заштити српског језика и ћирилице биће задужено Министарство културе, а предвиђене су и казне за кршење тог акта, које износе од 15.000 до пола милиона динара.

Нацрт закона предвиђа и оснивање Савета за српски језик, чији ће задатак бити да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличног писма, као матичног.

Савет ће давати и препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања, а биће образован на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим ће бити и тачно утврђени и његови задаци и састав.

Професор Жељко Будимир са Факултета политичких наука у Бањалуци казао је за “Новости” да је та иницијатива једна од најважнијих ствари за заштиту српског идентитета, нарочито изван Србије.

“У БиХ српски идентитет је свакога дана на тесту, а тешка је позиција и нашег народа у Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији. Озакоњење једног од стуба нашег идентитета, писма и језика, јесте важно за јединство читавог српског корпуса и у Србији и изван ње”, казао је професор Будимир.

Додаје и да нема дилеме да ће и та иницијатива наићи на нападе и каже да свако заједничко деловање Бањалуке и Београда, па чак и кад је реч о заштити културе и језика, наилази на страшне осуде у БиХ и то од политичког Сарајева, које у свему види неку великосрпску политику али, и од њихових, како каже, западних заштитника.

Извор: ТАНЈУГ

Check Also

Традиционално пријатељство и јаке везе Србије и Кубе

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић посету Куби започео је састанком са шефом кубанске дипломатије …