Главна / Вести / Косово и Метохија / Здрава породица и предан рад су рецепт за срећу у животу

Здрава породица и предан рад су рецепт за срећу у животу

Да пензионерски дани могу бити слатки као овогодишњи род грожђа у Великој Хочи, говори пример Милице и Саве Гарић из овог села. Овај брачни пар просветних радника живи своје „Златно доба“, два сина, ћерка, десеторо унучади, један праунук су мотив за све што раде.

Милица Гарић, професорка руског језика у пензији, прва је жена која је завршила факултет у Великој Хочи. Своје пензионерске дане Милица проводи тако што се бави једним ретким занимањем, везом икона на платну.

„Нацртам на платну да направим скицу. Скицу правим на тај начин што пребацим на папир, прво икону коју треба да нацртам а онда нацртам преко индига. То радим на стари начин. Сад да вам то испричам, то би била дуга прича. Онда пребацим то на платно и везем. Постоји обичан или празни вез. Ево управо, то је тај празни вез, једна црта. Онда сам покушала да урадим дупло, да се везује тако што правим две црте од једном“, објашњава Милица технику којом везе.

Она каже да је вез за њу начин да испуни дан а подсећа и на нека лепа времена.

„Када сам отишла у пензију после 65. године радног искуства, као професор руског језика, где сам радила у школи са децом, било ми је врло досадно. Кад одем у пензију, шта ћу да радим. Онда сам покушала нешто да радим са ручним радом, који ме је подсетио на моју младост. Снашла сам се за стари материјал, од моје маме. Пронашла сам га и прво сам одрадила Свету Богородицу, да видим како ћу да га урадим и вратим сећања на детињство, а затим сам одрадила и Светог Ђорђа. То сам наследила од своје мајке, која је била такорећи неписмена, али је морала да научи ручни рад, да плете и да везе“, говори Милица за Радио Гораждевац.

Милицин супруг Сава, иначе професор српског језика, свој радни век провео је као професор и директор ораховачке гимназије. Његово двориште у Великој Хочи подсећа на рајски врт.

„Имам ранке и касније сорте. Ту је и црно грожђе, крупније зрно. Мислим да је нека руска сорта грожђа. То је син засадио, ја сам узео калем и примило се код мене. Волим и воће. Јабука, круишка, бресква, шљива… Све то имам у овом малом окружењу овде. Чини ми се да бих сваки педаљ земље обухватио тиме. То из радозналости. Воће је даровано за човека. Волим и лешник и орах и све што може да се произведе и што ја могу да произведем, то и чиним“, каже Сава.

На двориште породице Гарић није остао равнодушан ни нобеловац Петар Хандке, који је враћајући се из цркве Светог Николе на сеоскомм гробљу, свратио да разговара уз кафу и ракију. Хандкеу се троножац на коме је седео веома допао, те су га Ханке и његова супруга понели као дар ове породице. Украшавање сличних предмета је још један од Миличиних хобија, у томе каже, проналази смирење.

„Да се смирим мало више, после ових догађаја, после рата, да се смирим и приберем, ту сам нашла највећу утеху. Поред свега што могу да радим по кући, навикла сам да радим са децом и даље у мислима. Деца као деца, после рата су отишли за бољим животом, трбухом за крухом. Онда сам покушала да себи нађем свој мир, да се смирим и да сама себи продужим живот“, каже Милица за Радио Гораждевац.

Деца и унучићи су кажу мотив за све. Своје радове Милица не продаје али је своју љубав према везу искористила да своје најдраже дарује у оним најдражим данима у животу.

„Све ово што сам урадила ће остати њима. Свима дајем успомене, иконе, мараме, за свадбе, за крштење. Мало сам сачувала код себе, скоро све сам њима дала. Првом унуку сам дала за његово прво венчање мараму, он је поп. Онда и унуци, и ћерки која је удата за попа, и њој сам поклонила мараму, а сада радим и за остале“, говори Милица кроз осмех.

Живот у местима као што је Велика Хоча није лак а према Савиним речима, најтеже је за младе.

„Што се тиче те будућности, можда би је било ако би дошло до неке фабрике и запошљавања младих, јер сви који су полсе 99. године остали ту, они немају посао, не раде, немају радни стаж, не могу да дођу до онога до чега сви желимо да дођемо, до пензије. А да би се дошло до пензије мора да се ради“, каже Сава у изјави за Радио Гораждевац.

Ипак, и поред свих проблема Сава каже да је живот у Великој Хочи сладак и да ће са супругом овде остати до краја живота.

Извор: Радио Гораждевац

Check Also

Канцеларија за КиМ: Поновно рушење плоче несталим новинарима нови притисак на српске медије на КиМ

Канцеларија за Косово и Метохију реаговала је саопштењем поводом поновног скранвљења помен плоче киднапованим новинарима …