Главна / Политика / Крстић: Дијалог Београда и Приштине у фокусу разговора у Берлину

Крстић: Дијалог Београда и Приштине у фокусу разговора у Берлину

Доцент Факултета политичких наука у Београду Милан Крстић каже да ће у Берлину фокус разговора председника Србије Александра Вучића и немачког канцелара Олафа Шолца бити на дијалогу Београда и Приштине и односу Србије према рату у Украјини.

Крстић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да су за нас две најтеже теме у овом тренутку – дијалог Београда и Приштине који је у застоју од 2017. године, а друга је наш однос према рату у Украјини и да ли ћемо увести санкције Русији и на који начин би то могло да има реперкусије на наш европски пут.

“То су две кључне, не само спољнополитичке, већ и политичке теме. О томе ће се превасходно разговарати, уз додатак свих оних тема које су на столу, попут других регионалних питања попут БиХ и билатералних и политичких односа Србије и Немачке и тако даље”, рекао је Крстић.

Према његовим речима, првобитна поента овог сусрета је да Немачка и немачки канцелар овим покушавају да преузму кормило у дијалогу Београда и Приштине.

“Ако погледамо историју дијалога Београда и Приштине, он је од 2011. до 2016. када су постизани договори углавном био навођен из Берлина. Тада је Ангела Меркел била особа која је по потреби вршила притисак, посредовала, сећамо се оног притиска 2011. у вези са повлачењем онога што су Немци звали паралелне институције на северу који је касније довео и до Бриселског споразума 2013. године, затим притисака и на Приштину у вези са ЗСО 2015. када је постигнут споразум који је прецизирао принципе како ће СЗО бити основана. Од 2011. до 2016. Немачка је била главни актер”, каже Крстић.

Наглашава да од 2017. године имамо размимоилажење САД и Немачке у том погледу.

“Доналд Трамп је престао да буде ветар у леђа том европском кормилу које је наводило дијалог. Касније је уз Гренела и сам започео паралелни дијалог, најпре око економских питања. Сада имамо нову ситуацију, нову владу у Немачкој, Бајдена на старој позицији САД који подржава Немачку као примарног актера. То значи да имамо синергију трансатлантских кључних актера. Немачка у овом тренутку покушава да у име ЕУ се врати на кључну позицију”, навео је Крстић

Према његовим речима, ту ће бити занимљиво и како ће Француска да се постави јер је деловало да у неким питањима Француска и Немачка нису баш исто настројене колико би требало бити флексибилан око могућег коначног решења. Деловало је, додаје, и да су Американци у неком тренутку флексибилнији.

“Ово је аналогија и преузимање оних успешних рецепата из угла Берлина Ангеле Меркел како да се помогне у напретку дијалога Београда и Приштине”, истакао је Крстић.

Шолц, напомиње, сада има и већи уцењивачки потенцијал, али верује да има и шта да понуди.

“У Европи се, имајући у виду каква је геополитичка ситуација, озбиљно разматра могућност бржег учланињивања одређених критичних зона како они виде у ЕУ. Западни Балкан је кључна зона у том смислу, критична у смислу да постоји могућност за ширење руског утицаја, да није интегрисана у ЕУ. Постоји могућност да се предоче последице уколико се, на пример, не усвоје санкције Руској Федерацији или уколико се не напредује у дијалогу. Не мислим да ће то бити конкретно уцене, више предочавање да се може предочити нека шанса”, напомиње Крстић.

Сматра да у овом тренутку може да буде понуђена нека баш конкретна шанса, али може перспектива бржег приступања.

“Шолц ће имати више разумевања него неки други европски лидери. Шолц је човек који разуме језик тога колико је гас битан, колико то утиче на радна места и привреду. Да је само до Шолца верујем да би лако могло да му се објасни због чега све Србија би имала проблеме уколико уведе санкције Русији”, указује Крстић.

Наводи да Шолц има као канцелар највећи ауторитет у Немачкој, али је чињеница да је ограничен деловањем коалиционих партнера који су доста радикалнији у овом аспекту.

“Зелени су од старта у агенди имали еманципацију од руског гаса, Либерали су захтевали престанак градње Северног тока 2, а Шолц је као и његове социјалдемократе ко подржава тај пројекат традиционално и ко је још у влади Ангеле Меркел предано радио на реализацији тог пројекта. Имали су много прагматичнији однос сарадње са Русијом него Зелени и Либерали”, навео је Крстић.

Сматра да су у Берлину свесни да је у Србији техничка Влада, неће бити конкретних уцена и претњи, али да би Србија требало да узме у обзир да се сврста уз ЕУ и да би требало да се сврста да настави пут ка ЕУ.

“А фокус у саопштењима ће бити на дијалогу Београда и Приштине и евентуално да ли ће ускоро бити нових састанака, да ли ће се вечерас макар неформално срести Вучић и Курти, то су ствари које ће бити у фокусу”, закључио је Крстић.

Извор: РТС

Check Also

Брнабић: Одлука Приштине ставља Србију у комплексну ситуацију

Премијерка Ана Брнабић рекла је да најновије одлуке Приштине о личним документима и пререгистрацији аутомобила …