Миливојевић: Велики број отпризнавања ремети динамику Приштине и њених савезника

Дипломата у пензији Зоран Милосављевић оценио је да велики број отпризнавања у протеклих десетак година ремети „динамику“ Приштине због чега ни после 17 година не може да потврди своју државност без обзира што за њу наглашено лобирају Немачка, Велика Британија и Турска.

„Ремети ту динамику самом чињеницу да је у ових десет-једанаест година дошло до великог броја отпризнавања. Ако се не варам, 28. И председник Вучић је најавио нека нова. Али, суштина није толико у политици отпризнавања, колико чињеница да косовска државност није могла да се потврди 17 година и чињеница да је то неуспели пројекат. И то се види и на унутрашњој сцени“, изјавио је Миливојевић за Косово онлајн.

Миливојевић је нагласио да Косово није успело да се дефинише „као озбиљна држава или демократски простор“.

„И то је кључна чињеница. Отпризнавање томе доприноси и дефинитивно доводи питање Косова и Метохије на политички терен. Потпуно је јасно да се то на вештачки начин, силом, не може потврдити као државност и као нешто што би било фактор стабилности и безбедности“, казао је Миливојевић.

Објашњава да то све више долази до изражаја „на овај или онај начин“.

„Остаје чињеница да две трећине човечанства не признаје Косово. И остаје чињеница да и у Вашингтону имамо једну другу власт која то види на један другачији начин. Без тих елемената није могуће реализовати косовску државност на начин како је то неко замислио на почетку овог века“, сматра Миливојевић.

Коментаришући тврдњу председника Србије Александра Вучића да за Косово најснажније лобирају Турска и још неке земље, овај дипломата каже да нема дилему да Приштина најснажнију подршку добија од Немачке и Велике Британије, а да је турско упориште у овом процесу намера да преко албанског фактора утврди своје позиције на Западном Балкану.

„За Косово наглашено, на првом месту лобира Немачка и то на најдиректнији начин. Немачка полази од свог стратешког става да је Балкан интересна зона немачке политике и да сматра да су границе на Балкану одређене тако што је Косово призната држава. Дакле, нове границе са Србијом без Косова и Метохије“, истиче Миливојевић.

Додаје да је међу земљама које активно лобирају за Косово и Велика Британија.

„Она има традиционалне интересе на овим просторима и пре свега са антируске позиције. Она сматра да је Србија у зони руског утицаја и сматра да утицај Русије доводи у питање њене стратешке неке интересе“, казао је Миливојевић.

Говорећи о улози Турске овај дипломата каже да њену позицију треба посматрати кроз намеру Тајипа Реџепа Ердогана да ову земљу промовише као регионалну или велику силу.

Истиче да је упориште турске политике и турских интереса на Балкану и у југоисточној Европи – албански фактор.

„У статегији ‘дубине“ (Ахмета) Давутоглуа још с почетка овог века то јасно фигурира и Турци се тога никада нису одрекли. Турци виде албански фактор као окосницу, инфраструктуру и стратешку опцију за наступ на овим просторима и на неки начин за дефинисање турских интереса и према југоисточној Европи, али и према региону у целини. Ту имамо у виду и Медитеран, имамо у виду цело наше окружење. Дакле, Турска нема другог упориште, ако искључимо дијаспору, осим овог бошњачког фактора, али је тај фактор слабији од албанског фактора“, оцењује Миливојевић.

Извор: Косово Онлајн