Site icon РТГ

Челић: Нисам оптимиста у резултате Специјалног суда у Хагу, без правде за српске жртве

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v80), quality = 90

Доцент Правног факултета у Северној Митровици Душко Челић изразио је очекивање да би до краја ове или почетка следеће године могла да буде изречена првостепена пресуда у случају Хашима Тачија и још тројице високих официра бивше ОВК, али да није оптимиста у резултате рада Специјализованих већа Косова са седиштем у Хагу јер неће бити нових оптужница, а постојеће не обухватају највећи број злочина над Србима.

„Не верујем да ће бити више оптужница, нажалост. Ове оптужнице нису комплетне, а да ли ће бити пресуда, могуће је да како се иде овом динамиком да можда крајем ове или почетком наредне године очекујемо пресуду поводом суђења Хашиму Тачију и оптужених заједно са њим“, казао је Челић за Косово онлајн.

Сматра да без обзира на исход поступака, чињеница да су Тачи и група официра бивше ОВК оптужени за удружени злочиначки подухват показује да ратна дешавања нису била „црно-бела“ како их Приштина представља.

„Оно што можда може да буде са становишта српских жртава интересантно, то је да су у тим оптужницама кривична дела ипак оквалификована као удружени злочиначки подухват бивших припадника ОВК. Без обзира на индивидуализацију кривице и евентуални исход ових поступака то указује да је ОВК била део тог злочиначког подухвата.  Према томе може се рећи да ствари на Косову и Метохији нису биле црно-беле како их представља Приштина“, прецизира Челић.

Сумирајући рад Специјализованих већа Челић каже да је то од почетка био „хибридни суд“.

„Формирање овог квази судског тела указује да је и западни део међународне заједнице прихватио да институције на Косову и Метохији нису у стању да пруже задовољење и правду пре свега српским жртвама ратних злочина и албанским починиоцима. А чињеница да су ова квази судска тела формирана на један хибридан начин да формално припадају инстуцијама тзв. Косова, а да је његово деловање измештено у Хагу и да га чине стране судије и тужиоци опет указује на једну врсту неповерења у институције у Приштини“, оцењује Челић.

Тиме је, тврди, учињено неколико „лоши ствари“.

„Прво, институције у Приштини су разумеле да више нису одговорне да суде албанским починиоцима када је реч о злочинима над Србима, него само ’српским’ злочинима и то већ видимо задњих година на делу. Ангажоване су да на веома арбитраран и произвољан начин хапсе Србе и да им се на терет стављају ратни и други злочини“, указује Челић.

Као други моменат види неефикасност оптужница.

„Увидом у оптужнице видимо да није обухваћен највећи број кривичних дела када је реч о српским жртвама. Свега неколико десетина српских жртава је у питању и опет неколико десетина албанских жртава. Нема говора о злочинима у ’Жутој кући’, над стотинама Срба. Као дугогодишњи председник Координације српских удружења породица несталих и убијених на простору бивше Југославије могу да кажем да је током ратних дешавања на Косову и Метохији било више од хиљаду српских жртава, а овде је обухваћено свега неколико десетина жртава. Притом, већ имамо неколико оптужница за застрашивање сведока што опет указује на неефикасног овог механизма. Имајући све то у виду нажалост не могу да будем оптимиста када је реч о резултатима и не могу да кажем да ће породице жртава добити правично задовољење у смислу истине и правде“, истиче Челић.

Ту тврдњу базира тврдњом да су Специјализована већа морала да буду под окриљем Савета безбедности УН, а не косовског система.

Као други проблем апострофира питање застрашивања сведока које је почело још током рада Хашког трибунала.

„Поготово имајући у виду искуство са застрашивањем сведока, са чињеницом да смо и у оном Међународном трибуналу за злочине на територији бивше Југославије имали такву ситуацију. Поменимо оптужнице и ослобађајуће пресуде против (Фармира) Љимаја, (Рамуша) Харадинаја. Овде сам још мањи оптимиста“, каже Челић.

Сматра да је једино решење за породице и удружења киднапованих и несталих да не дозволе да се процеси пред овим судом одвијају у мраку.

„Оно што можда треба да учинимо и што можемо да учинимо, то је да се рад овог Трибунала не одвија у мраку, него да и средства јавног информисања и породице и удружења жртава просто буду заинтересовани да се процес одвија под њиховом лупом, јер је просто постоји интерес јавности и интерес породица жртава да макар дођу до некакве правде у коју ја, када реч о овом механизму, апсолутно сумњам“, закључује Челић.

Извор: Косово онлајн

Exit mobile version
Скочи на траку са алаткама