Главна / Политика / Селаковић: “Нова косовска реалност” истопила се у Украјини

Селаковић: “Нова косовска реалност” истопила се у Украјини

Србима прете одузимањем приватне имовине, а знајући наш народ на Kосову и Метохији, он сигурно неће прихватити да му се нешто одузима било милом било силом, упозорава министар спољних послова Никола Селаковић у разговору за „Политику” на озбиљност ситуације после најаве Приштине да ће од 1. октобра пленити возила са српским регистарским таблицама.
Шеф српске дипломатије истиче да се на тај начин српском народу намећу ознаке које аутоматски имплицирају тзв. косовску државност.

“И онда сте суочени са тиме да то подржавају оне земље које су ту њихову ‘државност’ признале, исте оне које се данас заклињу у принцип територијалног интегритета и суверенитета Украјине”, указује Никола Селаковић.

Председник Александар Вучић рекао је у среду да су најновије одлуке Приштине озбиљна безбедносна претња и да српски народ овог пута неће прећи преко тога. Са чиме се тренутно суочавамо?

Председник Вучић нарочито је апострофирао, озбиљну посвећеност дијалогу и конструктивност, коју је буквално у свакој прилици Београд показивао и остао доследан у претходних десет година. А све време смо били суочени са променљивим интензитетом неконструктивности Приштине, која је у суштини директно проузрокована наклоњеношћу групе западних земаља, спонзора њиховог сепаратизма. На крају и основна људска права Срба се гурају под тепих. Не само у последњих 10, него 15 или 20 година, увек је све чињено у смеру амина ономе што Приштина одлучи једнострано. Сада се појављују са унапред припремљеним активностима. Kажу – нећемо признавати ваше личне карте, а то ће се решити издавањем привремене исправе са којом можете да се крећете. Међутим, истовремено због таблица прете одузимањем имовине, односно аутомобила. Kулминација је почела са увођењем једностраних антицивилазицијских санкција на српску робу, без икаквих јасних санкција усмерених на саму Приштину. Почетком ове године Срби су онемогућени да се изјасне на редерендуму о променама Устава Србије у области правосуђа, а почетком априла и да изађу на изборе. И стално неке земље Запада покушавају да увере Београд, како тобоже раде на томе да се Србима омогући уживање политичких права и учешће на рефендуму и изборима. Па се појаве са неком тужном вешћу и кажу – ето, ми смо дали све од себе, дају саопштење које би требало да буде осуђујуће. И поново буде како Приштина хоће.

Изгледа да онда није проблем у Приштини. Председник Вучић је у среду први пут указао да се он обраћа Западу, а да представници Приштине нису битни. Да ли је то промена става?

Нисмо променили став, он је био и остао да ми кроз дијалог тражимо решење, али изгледа да смо ми једини који верујемо да се дијалогом може доћи до решења. Kонстантно смо суочени са једним ултралицемерним приступом, не Приштине, која је само извршилац радова или несташно дете. Један број западних земаља убеђује нас да треба остати у дијалогу, али да он не буде усмерен на компромис, ни нормализацију односа, него на међусобно признање.

То је била и недавна порука немачког канцелара Олафа Шолца?

То смо први пут чули од једног високог званичника земље ЕУ. Уверавају нас да је нама неопходно нечије признање. Србија је међународно призната независна држава још од 1878. године. Историја лицемерја не траје неколико дана или месеци. Пре 24 године Савет безбедности УН доносио је 1998. прве резолуције – 1160, 1199, 1203 које су се тицале Kосова и Метохије и у све три не само да се потврђује наш територијални интегритет и суверенитет, него се борба косовских Албанаца изричито назива тероризмом и терористичким деловањем, усмереним ка сепаратизму. За то су гласале све сталне чланице СБ. Онда смо на основу тих резолуција добили и 1244, којом је успостављена међународна администрација УН. Потом смо ушли и у преговоре, где се говорило да је потребно прво достићи стандарде, да би се одлучивало о статусу.

У међувремену смо били и бомбардовани без одлуке Савета безбедности?

Извршена је агресија од стране 19 држава тадашњег света, без одлуке Савета безбедности УН, супротно Повељи УН и Завршном акту из Хелсинкија.

Упркос томе и сада има идеја да и данас треба бомбардовати Београд. Председника Вучића називају „малим Путином”. Шта тиме покушавају да постигну?

Председника Вучића називају „малим Путином” они који се у свом политичком деловању понашају као мали Хитлери. Један такав има политичке циљеве какви су постављани и остваривани у време нацистичке окупације.

Осим малог Хитлера, има и малих Гебелса и малих Геринга, многих малих бучних гласова, али намеће се једна идеја да је Србија опет за нешто крива, урпкос свим нашим залагањима за дијалог?

Србија је на исправном путу докле год је нападају мали Хитлери, мали Гебелси и мали Геринзи. Српски народ је у својим генима антифашистички и антинацистички настројен. Испоставило се да су лагали сви који су покушавали, нарочито од почетка украјинске кризе да укажу на то како ће Србија и председник Вучић напасти једног, другог или трећег. Уложили су огроман напор у ту кампању и спремни су да жртвују мир и стабилност нашег региона зарад својих ситних, ужасних циљева. Србија није та која ће изазивати проблеме, али сигуран сам да неће ни да седи скрштених руку док је неко шутира и шамара.

Ваше министарство је реаговало оштро на тврдње неких европских дипломата да се територијални интегритет Украјине мора бранити, док српски не мора. Откуд ти притисци и двоструки стандарди? Са друге стране, говори се и о свету који је заснован на правилима, а не на међународном праву?

Kада неко пренебрегава међународно право, он говори о оним правилима која њему одговарају и која он креира, а само су једнострано прихваћена. Насупрот томе, општеприхваћена правила међународног права, јесу нешто што обезбеђује очување мира у свету. За нас је важно да је Србија у потпуности посвећена поштовању тих међународних принципа. Ми на такав начин бранимо своје интересе, али и туђе, имамо јасан принцип који не може да се двоструко тумачи. Немамо проблем да кажемо да Србија поштује територијални интегритет и суверенитет Украјине, али са пуним правом очекујемо да исто буде примењено и када смо ми у питању.

Али Запад неће позивати на међусобно признање Kијева и Доњецка?

Док смо ми говорили о међународном праву и његовим принципима, они су нам одговарали да постоји нешто што је „нова реалност”. Сада видите како се ођедном истопила та прича. А Србији је то наметано. Та „нова реалност” на Kосову и Метохији је створена агресијом 19 држава против наше земље, потом игнорисањем и злоупотребом међународног присуства, када сте имали систематско спровођење злочина над српским народом које је остало неистражено и некажњено. Kао и уништавање нашег верског и културног наслеђа, уз флагрантан пораст броја међуетничких инцидената, којим се на бави нико. После 23 године број повратника је мањи од три одсто, најмањи у било ком постоконфликтном простору на свету.

Чак мањи него у Руанди, где је истребљено милион и по људи?

Три пута сам учествовао у раду СБ УН приликом подношења шестомесечног извештаја о раду Унмика. Једини сам говорио о повратку интерно расељених. Kоји је онда ниво лицемерја Приштине и нечега што део међународне заједнице наводи као позитиван пример њиховог постављања, када они на тзв. Kосову примају избеглице из Авганистана и Украјине, а нису у стању да врате више од 200.000 интерно расељених Срба и неалбанаца.

Ми смо прихватили хиљаде украјинских избеглица?

Не само то, пре седам година Србија је била један од најсветлијих примера у Европи, у свом односу према избеглима са Блиског истока. Али веома је важно да будемо свесни да је наша ситуација веома комплексна. Да се наша конструктивност селективно или уопште не цени, да су дотерали цара до дувара. Тражи се да ми скрштених руку гледамо како се неко, буквално иживљава на нашем народу. Kад постигнемо неке договоре, ми испуњавамо све оно што је наш део обавеза, а они ништа. А ако се ми позивамо на договорено у Бриселском дијалогу, онда се то квалификује као кривично дело, попут постављања банера на којем пише Заједница српских општина.

Kако је то могуће ако је гарант споразума ЕУ и када они, а не само Приштина, свој потпис не поштују? Шта кажу када им се постави то питање?

Ништа, ћуте и пређу на нешто друго. На састанку Kомитета министара Савета Европе у Торину средином маја неки су жестоко позивали на заштиту принципа територијалног интегритета и суверенитета Украјине, појединци и Молдавије и Грузије, а онда су подржали захтев тзв. Kосова за улазак у СЕ. Потом сам са тим колегама имао билатералне састанке и питао их где је територијални интегритет нас осталих, Србије, или Kипра. А ми имамо важеће резолуције СБ УН. И онда ваш саговорник одмахне руком, каже да су то другачије ствари. Хоће да то прикажу као неки суи генерис, а у свету је све више случајева да се неки позивају баш на то што су они радили на KиМ.

Председник Вучић је рекао да постоји још једна, пета, земља која је повукла признање „Kосова”. Уз 18 земаља које су већ раније то учиниле, то је сада већ укупно 23. О којих се пет нових ради?

Kада дође време, сазнаћете, а верујем да ће до тада бити не пет, него много више од тог броја. Има земаља чији су нам високи званичници на отвореним састанцима искрено рекли – извините. То се дешава када им предочите да је Савет безбедности деловање сепаратистичког фактора називао тероризмом. Сви смо заборавили да је 1997. такозвана УЧK убила 11 људи. Од тога је један полицијац, један цивил Србин и – девет Албанаца, лојалних Србији. А то је и 1998. када су кренуле противтерористичке акције наших снага безбедности називано терористичким деловањем.

Видимо да Украјина сада брже напредује на европском путу од многих кандидата. Kако је то могуће у земљи која је у хаосу и избеглиштву, а БДП јој је преполовљен? Београд и Приштина ка ЕУ иду на два колосека. Да ли би онда Украјина требало да иде на пет колосека?

Ту се опет види потпуна разлика у аршинима. Украјина неће ићи на пет колосека него на једном, јер је стекла статус кандидата у својим међународно признатим границама у оквиру којих је и чланица УН. Пре више од десет година, када је Србија добијала статус кандидата, говорено нам је да они имају једну земљу чланицу са територијалним спором у ЕУ, да више нису потребне такве чланице и да се на нас неће примењивати кипарска методологија, а сада 2022. то је могуће са Украјином, Молдавијом и Грузијом. Али Србија јесте на свом европском путу и нема разумну алтернативу том путу. Из неколико разлога – од наших осам суседа половина чланица ЕУ, 67 одсто свеукупне трговинске размене имамо са државама Европске уније, које су и највећи инвеститори у српску економију. Уз то, Србија је свој уставноправни модел друштва обликовала по узору на чланице ЕУ. Треба да будемо свесни и да, шта год нам ко појединачно причао, на тој агенди придруживања које је Србија одредила кроз договор са чланицама ЕУ, немамо постављен услов тзв. међусобног признања, а постоје и земље ЕУ које нису признале тзв. Kосово. Неке од њих кажу да то неће учинити никада или једино ако ми то учинимо.

Извор: Политика

Check Also

Традиционално пријатељство и јаке везе Србије и Кубе

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић посету Куби започео је састанком са шефом кубанске дипломатије …