Главна / Вести / Косово и Метохија / ОЕБС на КиМ: Највише инцидената почињено на верским објектима СПЦ

ОЕБС на КиМ: Највише инцидената почињено на верским објектима СПЦ

На Косову и Метохији је од 2014. до 2020. године забележено 247 инцидената на културном наслеђу и верским локалитетима, а највише инцидената у којима мотив није новац почињено је у црквама и на гробљима која припадају СПЦ, наведено је у извештају Мисије ОЕБС-а на КиМ “Заштита културног наслеђа на Косову”.

У извештају који је представљен у Приштини прецизирано је да се од тих 247 инцидената, 112 односи на крађе новца или имовине. Од тога су 63 крађе извршене у џамијама, а 42 у објектима Српске православне цркве (СПЦ).

Међутим, када је реч о инцидентима у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети, а у којима мотив није новац, 57 одсто инцидената почињено је у црквама и на гробљима који припадају СПЦ.

Од 18 крађа уметничких предмета, 10 је почињено на имовини СПЦ, наведено је у извештају.

Од 86 инцидената вандализма на верским објектима више од половине, 48 случајева, било је усмерено против верских објеката СПЦ, а 25 против објеката Исламске заједнице.

Пријављено је 25 случајева ремећења, од којих је њих 15 (60 одсто) било усмерено против СПЦ и укључивали су, између осталог, графите са узнемирујућим порукама на зидовима и вратима објеката повезаних са СПЦ и постављање албанске заставе на ограду гробља СПЦ.

Почињено је шест дела скрнављења, при чему је у једном случају вандализована једна српска црква, а у пет случајева оштећена су гробља и надгробни споменици.

ОЕБС у извештају наводи да је косовска полиција пренела тужлаштву информације о свим инцидентима против културног и верског наслеђа, али да је само ограничен број даље обрађен и прослеђен правосуђу. Тврди се да у већини случајева или није могло да се утврди ко је починилац или је штета била мала.

ОЕБС оцењује да дуго трајање судских поступака и неодговарајуће казне, па чак и ослобађајуће пресуде, не одвраћају потенцијалне починиоце од чињења кривичних дела против културног наслеђа и верских заједница.

Наводи се да су представници општина осудили 18 од 247 забележених инцидената.

У извештају се указује да је уочена и недозвољена градња на локалитетима наслеђа, између осталог и на локалитетима специјалних заштићених зона.

Као пример се наводе кафићи који раде унутар специјалне заштићене зоне манастира Пећка патријаршија, као и изградња куће и кафића унутар средњовековног града Ново Брдо.

Посебно се истиче случај изградње пута од Дечана до Плава, за који СПЦ истиче да угрожава манастир Високи Дечани.

ОЕБС наводи да је Савет за спровођење и надгледање од 2014. године одржао само 20 састанака и наводи да је томе допринео захтев Приштине за учлањење у Унеско у новембру 2015. године, који је наишао на снажно противљење СПЦ, као и то што је Приштина одбила захтев СПЦ за издавање дозволе за обнову цркве Свети Никола, која се налази унутар специјалне заштићене зоне манастира Свети Архангели код Призрена.

Check Also

Борељ: Нови текст предлога прослеђен Београду и Приштини

Високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Жозеп Борељ поручио је да је последња …