Радио Грачаница Мрежа МОСТ
Бивши полицајац Миљан Јовановић који је недавно ухапшен па пуштен на административном прелазу Јариње, описао је данас како је изгледало његово хапшење и каже да је за време проведено у притвору највише мислио на породицу.
Он је за Т а н ј у г испричао како је изгледало његово хапшење и истакао да је све време размишљао о супрузи и двоје малолетне деце од пет и седам година, који су присуствовали његовом хапшењу.
Он је казао да је већ на прелазу указивао полицији да је у питању грешка и да је та потерница од 2020. године и да је малтене неоснована.
“У служби сам већ 20 година, за то време никада нисам имао никакву мрљу током свог рада, међутим, полицајац није хтео да слуша моје сугерисање. Још два полицајца како сам разумео албански језик, су сугерисала том њиховом шефу смене да ме пусти и да је у питању грешка, на шта је он одговорио, отприлике колико разумем албански, да се не мешају”, рекао је Јовановић.
Како је рекао, тај главни полицајац је позвао још једног полицајца да и он изврши проверу и аутоматски је позвао припаднике РОСУ јединице који су се одједном појавили на вратима и без објашњења да треба да ме ухапсе, само пружили руке и ставили му лисице.
“Кола припадника РОСУ јединице су била паркирана са десне стране контејнера, ту су ме извели из контејнера, прошли смо са те десне стране, одмах су хтели да ме гурају у возило. Једноставно сам рекао, дајте молим вас, замолио сам их да кажем супрузи да су ме ухапсили, на шта су почели да ме гурају у то њихово возило, једноставно сам успео само да подигнем руке да би укапирали да сам ухапшен”, рекао је Јовановић.
Према његовим речима након тог угуравања у полицијско возило одведен је прво до импровизованог пункта полиције у Јарињу, недалеко од административне линије, пограничне полиције, где су ушла још два припадника РОСУ јединице.
“Великом брзином су се кретали, имао сам осећај да што пре желе да ме пребаце не знам где, нико ми није објаснио ни где ме воде, ни зашто. Покушавао сам опет да објасним да је то грешка, али.. Непосредно брзо стижемо до јужног дела Митровице, воде ме онако са две стране по један припадник Росу, као да сам неки најгори криминалац. Воде ме у полицијску станицу у јужној Митровици где ме седају за један сто, одлазе, опет се враћају, ајмо у другу просторију, у другој просторији видим да је то отприлике притворни центар. Седају ме за један сто, одмах, скидај пертле, скидај каиш, вади све из џепова шта имаш онако демонстративно”, рекао је он.
Јовановић даље објашњава да му се исписује притворну форма, а затим га у шест ујутру одводи у Приштину.
“Нисмо требали да идемо ту, како сам разумео албански језик, већ полицајац који је био ту у цивилу сугерише им да треба да ме воде у Специјални суд за организовани криминал. Из тог суда са возилом исто под пратњом упућујемо се у суд за организовани криминал, стижемо тамо, идемо из улице у улицу, имао сам осећај да нису знали ни они где иду. Стижемо тамо у тај суд, уводе ме тамо, седају ме за један сто, третирају ме као да сам криминалац. Врло брзо прилазе две особе у цивилу мушког пола и питају ме да ли сам ја та особа која се потражује, али под другим именом, на шта сам одговорио да ја имам слично име као та особа, а исто презиме, међутим да смо различитих година, различитог датума рођења и ИД број док сам носио униформу и обављао посао полицијског службеника Косовске полиције се не слаже”, рекао је он.
Како је рекао разумео је на албанском језику да ће то све врло брзо да се исправи.
“Напомињем да су та два службеника, тужиоца, шта су већ, нису ми се представили, били јако коректни и да је то трајало неких 15 до 20 минута, да су мени дали неки папри на албанском, не знам шта је конкретно писало, да отприлике, да је сада то регулисано, да више нисам у том систему. Али нисам опет сигуран да ли сам и даље у систему, на потерници, или не, то ми нису рекли”, рекао је он.
Истакао је да је све време бринуо о породици, о деци.
“Минут је као године. Ту су секунде јако дуге. Нисам ока могао да склопим, било је хладно, ту је била нека крпа прљава, нисам имао с чим да се покријем. Покривао сам се са мојом цивилном јакном да бих се мало угрејао на неком бетонском кревету, који је изливен од неког бетона, не знам шта је оно већ. Не знам више шта да мислим и не знам да ли уопште да идем на тај прелаз, не знам, нико ми ништа није рекао”, закључио је он.
Извор: Т а н ј у г
