Главна / Православље / Пост – значај и правила

Пост – значај и правила

ikonaПост је многоцени дар Божији. Он никако није циљ самом себи и сам за себе. Пост, као уздржавање од извесне врсте хране на неко време, постоји скоро и код свих других религија, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање, већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћање човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању и увек када је требало измолити милост Божију.

У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном“, тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење“, које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и речју Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима. Зато и Црква у време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и речју, већ и мислима. Каква нам је корист од нечистих дела када о њима страсно маштамо и наслађујемо се. Молитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би требали да избегавају свако славље и забаву, а супружници и телесно општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално смањити и гледање телевизора и радија и то време искористити у читању Светог Писма и других верских књига.

Веома је важно да православни хришћани редовно посте своје славе које падају у посне периоде, као што је нпр. Св. Никола и др. Спремање свих слава које падају у среду и петак или други посни период на мрсној храни и уз недолично и разуздано весеље сматра се грехом и тиме уместо да светитељу укажемо част и поштовање навлачимо на себе Божји гнев.

 По времену трајања поста пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка. Ови се дани посте током целе године осим у периодима тзв. трапавих седмица. Пост средом је одређен у знак сећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је Господ тога дана распет на крсту.

У једнодневни пост убрајамо дане:

  1. Усековање главе Св. Јована Претече, (29. август по старом календару),
  2. Крстовдан (14. септембар) и
  3. Навечерје Богојављења (5. јануар)

Вишедневни постови су они које је Света Црква одредила пред велике празнике и има их четири:

–      Свети Велики или Часни пост – Четрдесетница. То је најважнији и најстрожији посни период у току године и траје седам недеља. Његов основни циљ и задатак јесте да нас духовно и телесно припреми за празник Васкрсења Христовог.

–      Божићни пост – пред Божић (траје шест недеља)

–      Госпојински пост пред празник Успења Пресвете Богородице (траје 15 дана) и

–      Петровдански пост – пред Петровдан, чија је дужина трајања промењива. Траје од Недеље Свих Светих до Петровдана.

Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и сигурни пут духовног усавршавања

Ево како нас св. Јован Златоусти учи шта је истински пост:

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, из­мири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“

Check Also

Данас су Свети Врачи – прави дан за молитву за оздрављење

Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен Козми и Дамјану, у народу познат …