Божић и обичаји

Српска Православна црква и верници Божић прослављају , по Јулијанском календару, 7.јануара. Овај најрадоснији празник са собом носи и бројне обичаје. Прослава Божића започиње сечом Бадњака, младог Храстовог дрвета које симболизује топлоту пећине у којој је рођен Исус Христ. По старом народном обичају, по Бадњак одлазе млади момци и домаћини пре свитања, а у шуму поносе по флашу вина или домаће ракије, да се угреју и наздраве рођењу Сина Божијег. По повратку се од стабла храстовине направе крстићи који се полажу у њиву, виноград, бунар како би година била родна. На Бадњи дан се пече прасе или јагње, а домаћице припремају божићну трпезу.

Обичаји се разликују не само од места до места, већ и од домаћинства до домаћинства. Поједини домаћини уносе и сламу у кући , која симболизује јасле у витлајемској пећини у којој је положен новорођени Исус, код  других се она симболично само просипа на прагу са пшеницом, јечмом, кукурузом приликом уласка Божић Бате у дом. Након уношења Бадњака, ваља се, како стари кажу,  подложити ватра храстовином да се дом угреје и  разбукти љубав према врлинама и добру, као што је учињено у ноћи Христовог рођења у пећини.

Без сумње је ово празник богат обичајима. Радост за младе и старе. Обичаји за све генерације.  Најмлађи се посебно радују доласку Божић Бате, дељењу воћа, игрању с орасима. То је само део или почетак прославе Божића. Како су нам наши стари причали, на Бадње вече се не одлази на починак. До поноћи се пече печеница, а потом почиње прослава Божићног јутра.  У раним јутарњим сатима, пре него сване, млади дечаци, полазе код рођака и пријатеља. Они се називају полажајницима, и симболизују мир и доброту. По веровању, дочекују се као сам Господ који је рекао „Ко прима дете у дом свој, мене прима“.

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!