Радио Грачаница Мрежа МОСТ
Драган Ћирковић је до 17.марта 2004. године живео са породицом у Косову Пољу у кући, коју су његови родитељи мукотроно саградили а која је за трен изгорела.
Тог 17. марта 2004. године, с обзиром на то да је било лепо време, спремали смо се да започнемо неке пољопривредне радове, присећа се Ћирковић и наглашава да је за свега неколико минута неочекивано ситуација промењена. Први сутон донео је породици Ћирковића али и многим другима и последње тренутке проведене у родном Косову Пољу.
„ У раним вечерњим сатима, најпре је нестала струја а затим је кроз прозор улетео молотовљев коктел и све је почело да гори. Ја сам са родитељима био у кући, одмах смо реаговали и убрзо угасили пожар. Међутим, када сам изашао напољу видео сам да кров куће гори. Једино што нам је тада остало јесте да што пре изађемо из куће и сачувамо наше животе“, испричао је у Јутарњем програму Радио Грачанице, Драган Ћирковић.
Он је са својим родитељима изашао из куће са две торбе у рукама. Било је јако болно гледати како гори, оно што су његови родитељи читавог живота стварали али и тада и данас, истиче Ћирковић, срећни су што су остали живи.
„Те ноћи је на свакој албанској кући на прозору била упаљена свећа, као знак распознавања које су куће српске а које албанске. Ја и моја породица, као и комшије отишли смо у најближе село Угљаре код пријатеља. Та ноћ је била само прва у низу непроспаваних ноћи, када смо схватили шта се заправо дешава и да смо остали без крова над главом“.
17. март 2004. године је дан који ћемо сви памтити и који је оставио трага у многим животима.
