Главна / Вести / Косово и Метохија / Манастир Зочиште Светих врача Козме и Дамјана

Манастир Зочиште Светих врача Козме и Дамјана

zocisteМанастир Светих врача Козме и Дамјана се налази у малом селу Зочишту, 5 км југоисточно од Ораховца, у близини Призрена. Саграђен је у време владавине Династије Немањића на остацима византијске светиње, али је непознат његов ктитор, као и прецизна година градње. По предању, манастир Зочиште је три века старији од Високих Дечана и датира из 11. века. Најновија археолошка истраживања датирају оснивање манастира Зочишта чак у 4. век, на основу пронађеног ранохришћанског надгробног споменика и керамике из 3. и 4. века. Први пут се манастир Зочиште спомиње 1327. године у даровној повељи Светог Краља Стефана Дечанског, који је даровао многе околне поседе Манастиру Хиландар на Светој Гори. Црква Светих врача Козме и Дамјана, за које легенда говори да оболелима нису наплаћивали своје исцелитељске савете, је имала полукрузни свод и широк нартекс. Најстарији остаци некадашњих сачуваних фресака, посебно прикази проповедника из 14. века, представљају монументални сликарски стил. Црква манастира Зочиште је осликавана у неколико наврата. Најзначајнија духовна светиња Манастира су свете исцелитељске мошти врача Козме и Дамјана који се прослављају 14. новембра за које су везана многа чуда, остварена молитвом овим светитељима.

Манастир Светих врача у Зочишту је поседовао богату збирку икона, литургијских књига, црквених реликвија и ризницу из 15. века. Дуборез иконостаса је био чувен по својој уметничког лепоти. Пре рата на Косову и Метохији је у манастиру Зочишту живело младо братство од четворице монаха који су били под духовним водјством Владике Артемија. Братство се бавило опточивањем икона позлаћеним листићима за потребе благослова и продаје. Такође је монаштво било веома посвећено мисионарском раду, где су највише успеха имали код деце, најчешћих посетилаца светиње. Манастир Зочиште су веома често посећивали припадници Албанског народа и исламизовани Роми, који су увек изразавали дубоко поштовање према светињи. Често би доводили своје болесне и немоћне, да им монаси очитају молитву за исцељење, остављајући их да леже испод светих мошти исцелитеља.

Током рата 1998-1999. године је манастир Зочиште много пута био мета напада необузданих Албанских терориста. У лето 1998. године су албански екстремисти отели све монахе и десетину одраслих мештана који су нашли уточиште у манастиру од напада и одвели их у непознатом правцу. На интервенцију ОЕБС-а и Међународног Црвеног Крста су сви ослобођени, када је сво српско становништво у Зочишту напустило своје куце, осим становника оближњег села Велика Хоча. Новинарској екипи Радио Приштине Ђури Славују и Ранку Перенићу, који тада кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха, се губи сваки траг. Према подацима породица, последњи пут су виђени у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у којем су били, плава Застава 128, никада није пронађен. У јуну 1999. године су Албански терористи уништили манастир, српско гробље, као и куће преосталих Срба. Братство манастира Зочиште је било проморано на одлазак у друге манастире Епархије, у Призрен и Манастир Црну Реку. У септембру 1999. године је манастир Зочиште експлозивом до темеља срушен, конаци попаљени и светиња потпуно опустошена, када су свете мошти пренете у Манастир Сопоћани.
Пет година након овог дивљачког чина, монаси су се вратили на згаришта са намером да поново обнове монашки зивот. По благослову владике Артемија обнову манастира је водио протосинђел Петар, игуман манастира Ђурђеви Ступови, са јеромонахом Серафимом и јерођаконом Спиридоном. Посебна заслуга за повратак монаха припада италијанском генералу Ерику Данилу /Еррицо Данило/, команданту бригаде Југо-запад у Призрену, као и његовом заменику, немачком пуковнику Ерхарду Билеру /Ерцхард Буехлер/. Иако претходних година није постојала спремност КФОР-а да се обезбеди повратак монаха, генерал Ерико је обнову манастира Зочишта одмах истакао као један од приоритета у току свог мандата. По његовој наредби италијански војници су детаљно очистили терен и припремили услове за повратак монаха. Обнову манастира су помогли Координациони Центар за Косово и Метохију и бројни верници из отадзбине и дијаспоре. Црква манастира Светих враца Козме и Дамјана је обновљена у октобру 2004. године, када се у монаство вратило. За изградњу је коришцен камен старе цркве и нова је готово идентична порушеној. Уочи освестања, постављен је иконостас, део икона на њему и мозаик изнад улазних врата. Покренута је иконописачка радионица и настављају се радови на обнови манастирског комплекса. Цркву манастира Зочиште је у фреско техници осликао познати иконописац Милош Јанићијевић Рашки, уз помоћ млађег колеге Ивана Јовића. Фрескописање манастира Зочишта је започето композицијом Христовог рођења у олтарском делу, а потом и Вазнесењем Господњим на куполи. Срби из Велике Хоче и Ораховца и данас манастир Зочисте сматрају својом највећом светињом. У манастир Зочиште, у коме су се догодила бројна чудесна исцељења, долази велики број Срба православних верника, странаца, али и Албанаца, муслимана из околине, који светиње приступају са вером и великим поштовањем. Манастир сада обезбеђују снаге аустријског КФОР-а, посто се Зочиште налази у њиховој зони одговорности. Са повратком монаха су се такође сагласили и локални Албанци, па монаси живе у нади да ће бити могуће поново обновити добре суседске односе који су постојали пре рата и омогућити повратак избеглог српског становништва.

 

Check Also

СЛ: Предузети све мере и заштитити живот председника Александра Вучића

Српски народ са Косова и Метохије је дубоко забринут због информација, до којих су дошле …