Главна / Друштво / Данас је Свети Василије Острошки

Данас је Свети Василије Острошки

Sv. Vasilije OstroskiПред моштима овог свеца многи болесни успели су да се исцеле, а није реткост да у манастир Острог долазе и припадници других религија како би пронашли мир и помоћ
Данас се слави успомена на Светог Василија Острошког, а пред његовим моштима многи болесни успели су да се исцеле. Такође, није реткост да у манастир Острог долазе и припадници других религија како би пронашли мир и помоћ.

ЖИВОТ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
Свети Василије рођен је у селу Мркоњић у Поповом пољу 28. децембра 1610. године од родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На рођену је добио име Стојан. Иако су били сиромашни, Јовановићи су важили за побожну породицу која редовно посећује сва богослужења.

Као младић, Свети Василије је боравио у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Завали, јер се тада образовање могло стећи само у манастирима. Пошто му се допао живот у манастиру, одлучио је да се замонаши. Међутим, пошто је још био млад, предложили су му да преиспита своју одлуку.
Из манастира Завала одлази у манастир Тврдош, где је одлучио да се замонаши. На монашењу је добио име Василије, по узору на Светог Василија Великог. Убрзо после монашења одлази у Црну Горукод цетињског митрополита Мардарија, међутим, убрзо је дошло до сукоба због кога је Василије морао да напусти Цетиње.
Наиме, Папа је послао језуите у ове крајеве да искористе тешко стање у народу како би их преобратили са православља у римокатоличку веру. Василије је препознао опасност која вреба од језуитских свештеника и упорно указивао на то митрополиту Мардарију, али овај није желео да се супротстављаримским изасланицима.
Због борбе против унијата, млади монах Василије постао је цењен у народу, а митрополит Мардарије је одлучио да га протера са Цетиња. Народ се противио оваквој одлуци, али Василије није желео да наставља сукоб у Цркви, те је одлучио да се добровољно врати у Тврдош.
Одлучио је да обилази херцеговачка села и помаже људима који су тада живели тешко под турским ропством, а због његовог начина живота многи су га тада поредили са Светим Савом.
Убрзо је пао у немилост Турака, па је морао да бежи у Русију. Пошто је провео неко време тамо, вратио се у Тврдош са доста хране и новца, који је успео да скупи, а затим га поделио са народом по Херцеговини. Потом одлази на Свету Гору где проводи годину дана како би се додатно образовао и продуховио.

По повратку са Свете Горе, Василије је постављен за митрополита оногошког, са седиштем у Оногошту (Никшић). У то време Турци су почели још више да муче и пљачкају српски народ, Василије је морао да се склони и под планином Загарачом направио је келију где је живео и молио се.
Предложено му је било да се пребаци у манастир Острог, који је био добро утврђен и склоњен далеко од пута, како Турци не би могли да упадну. Пошто је коначно дочекао да у миру води своју митрополију, успео је да прошири братство манастира Острог и обнови неколико цркава.
Упокојио се мирно без болова 29. априла 1671. године у својој келији изнад острошке испоснице. Из стене поред које се упокојио, касније је израсла једна винова доза, иако у стени нема ни мало земље.
Убрзо после његове смрти, људи су почели да долазе на његов гроб како би се исцелили и нашли утеху. Био је сматран за светитеља још током живота, а како је време одмицало после његове смрти, култ је све више и више јачао.

НА ПОКЛОЊЕЊЕ ДОЛАЗЕ И МУСЛИМАНИ
Почела су да се дешавају чуда и исцељења, која и дан данас трају. Поред православних, на гроб Светог Василија Острошког почели су да долазе и муслимани.
Поклоници и данас долазе у великом броју из свих наших крајева Острошком Чудотворцу, без обзира на вероисповест и националну припадност.

Долазе, штавише, и из иностранства. Крај кивота Светог Василија узносе се молитве и на нашем и на страним језицима. Многи доносе децу да крсте баш испред моштију, и многи називају децу именом Василијевим, а многи ту склапају брак, или се исповедају и причешћују, или траже да им се читају молитве за здравље.
ТЕШКО БОЛЕСНА ФАТИМА И СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
Муслимани Гушо и Шевка Зајко су 6.маја 1964.године довели тада тешко болесну ћерку, такође муслиманку, Фатиму на Острог. Од страховитих грчева у целом телу патила је пуних пет година. Болови су је бацали у несвест те је у тим мукама викала, ружила и своје најмилије.
За тих пет година тешке болести, која је прелазила у лудило, са болесницом су обишли све лекаре, врачаре и траваре, али лека и помоћи није било. Чули су за исцељења од таквих болести у Острогу, па су болесну Фатиму њен рођак Асиб и комшиница Шевка довели у Горњи манастир.
Када су је довели пред цркву у којој лежи тело Светог Василија, болесница је из гласа викала“ Нећу тамо да улазим“.
То је поновила неколико пута, уз лудачке трзаје да се врати назад. Чувар кивота отворио им је цркву, мало касније и кивот Светог Василија, и помогао да болесницу приведу Светитељу. Са великом муком у томе се на крају и успело.
Родбини болеснице пошло је за руком да је убеде и да целива Светитеља, што је она и учинила.
У том тренутку њу снађе неко ужасно грчење и дрхтање, да је то било страшно и гледати. Пошто се мало смирила, болесници је прочитана молитва. По свршеној молитви њу тек тада ухвати нека језива мука и трзаји, од којих је спопаде такво знојење, да је за кратко време била сва мокра. То стање не потраја дуго.
Неочекивано, на очиглед свих људи, њу изненадно обузе неки мир и спокојство, које се јасно одражаваше на њеном лицу. Она се потпуно смирила, клекнула код кивота Светитеља и почела да се моли: “Хвала Богу и Светом Василију, ја оздравих. Ништа ме не боли.”

Check Also

Дрецун: Курти жели да прекине праксу гласања Срба на КиМ

Председник скупшнтинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оценио је данас да председник владе …