Главна / Вести / Косово и Метохија / Ђурић: Не тражи се формално признање Косова, али…

Ђурић: Не тражи се формално признање Косова, али…

marko djuricДиректор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић изјавио је, за РТС, да је тачно да се немачким амандманом за преговарачку платформу за поглавље 35 формално не тражи признање независности Косова, али да би тај амандман увео Србију у тзв. турски сценарио. Србији би било омогућено да отвори поглавља 35, 32, 23, 24, а онда док не спроведе све немогуће елементе не би могла да отвара даља поглавља и то би било суштинско условљавање Србије, објаснио је Ђурић.

“Захвални смо амбасадору Дитману што је разјаснио позицију Немачке када је у питању приступање Србије ЕУ. Тачно је да се од Србије не тражи де јуре признање, али ако вам се тражи да укинете све привремене органе, све општине на КиМ а да о томе ниједна реч није изговорена на преговорима, ако вам траже да предате Газиводе, да у закону о седиштима судова избришете КиМ као део надлежности судова, шта је онда то, да ли је то експлицитан или имплицитан захтев?”, упитао је Ђурић.

У прилог томе додао је да се, између осталог, тражи и да наша министарства – Министарство правде и Министарство унутрашњих послова – подносе квартални извештај косовским властима.

“Србији је стало да нормализује односе са Приштином и да гради будућност односа са ЕУ, да иде путем евроинтеграција, али ми имамо одговорност према истини, одговорност да грађанима кажемо истину шта се од Србије тражи”, навео је Ђурић.

Према његовим речима, одлуку о даљим корацима донеће председник Владе Александар Вучић након консултација са свим највишим званичницима у земљи.

“Ми разговарамо са свим чланицама ЕУ, трудимо се да се наш глас што више чује, постављамо питања где је разговарано и када да се укину српски органи на КиМ, да се прекине са финансирањем српских институција, да се предају Газиводе, да српска министарства подносе кварталне извештаје косовским институцијама”, каже Ђурић.

Како наводи, нема одговора, али Србија и даље разговара са чланицама ЕУ зашто је то нашло место у нацрту платформе.

Он истиче и да је дијалог Београда и Приштине дискредитиван покушајем да се, мимо договора, Косову омогући чланство у Унеску, док се истовремено одлаже формирање Заједнице српских општина.

Ђурић је објаснио да би немачки амандман увео европске интеграције Србије у оно што називамо тзв. турским сценаријом.

“Србији би било омогућено да отвори поглавља 35, 32, 23 и 24 евентуално, а онда све док не спроведемо све ове немогуће елементе не бисмо могли да даље отварамо поглавља и то би било суштинско условљавање Србије”, рекао је Ђурић.

“Дакле не де јуре, у праву су они који кажу да се де јуре не тражи признање, али грађани сами могу да закључе”, истако је Ђурић.

На констатацију да је немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман рекао да нема нових услова како би се отворила преговарачка поглавља, Ђурић је само упитао где је и када разговарано о стварима о којима се сада говори у нацрту платформе.

“Ја само питам где и када је разговарано о овим стварима које се траже у нацрту платформе, нека неко каже када, дан и сат, са ким је то разговарано или папир на коме су се стране то договориле. Тако нешто не постоји”, објаснио је Ђурић.

Он је истакао да Србија ни са ким не жели да се свађа нити да полемише, него да ради на будућности региона.

“Али, не тражите од Србије да ради против својих интереса”, истакао је Ђурић и поновио да Србија недвосмислено говори да о тим стварима није било речи.

Check Also

Куртијеви предлози неприхватљиви, јер Косово није држава

Дипломата Зоран Миливојевић изјавио је да ниједан од предлога које је данас током дијалога у …