Главна / Култура / Зорица Јанковић: Праве вредности никад неће нестати

Зорица Јанковић: Праве вредности никад неће нестати

DSCN9665_FotorУпркос неким новим условима живота, упркос интернету и друштвеним мрежама, многима књига и даље остаје најбољи пријатељ. Зорица Јанковић, власница књижаре Прозор у Краљеву је жена која с љубављу ради свој посао и која се својски труди да буде посредник између књиге и читаоца, како путем продаје, тако и путем организовања промоција и упознавања бројних аутора са читаоцима.
– Колико се данас чита и шта се највише чита?
Као што сви знамо, мало се чита. На жалост. Што је најгоре, деца све мање читају. Сви знамо да су електронски медији учинили своје и да деца већ стичу ту визуелну културу, да је свакако лакше када нешто погледају. Тешко их је сад вратити поново књизи. Налазим своје грешке у томе и као родитељ. Редовно нам долазе овде професори , разговарамо и са њима и закључујемо да, на жалост, влада велика незаинтересованост. Просто, као да смо се предали и лошој материјалној ситуацији и односу према школству и неким новим законима. Нема неког интересовања. Ипак, мој најлепши утисак је кад ми дође дете које рецимо добије књигу за рођендан, заинтересује се и дође да тражи још нешто из исте серије или од истог писца или једноставно нешто слично. Могла би деца да се заинтересују, али бојим се да ми са њима мало радимо, и као родитељи и као васпитачи. Сва друга средства су толико агресивна , да се ми врло лако предајемо и повлачимо пред њима.
– Има ли књижара данас у Србији редовне своје купце (читаоце)?
Има. То је онај лепши део овог посла. Ми стварно имамо редовне купце. И код деце, а то су углавном она деца чији родитељи доста читају или им сугеришу, па онда они касније постају редовни купци, и код одраслих. Сада, врло често је у центру пажње та нека лагана, лака литература коју доста читају жене или им мушкарци купују као поклоне. Оно што мене радује је доста има профилисаних купаца који долазе редовно и купују одређени тип литературе. Није њих пуно, али бојим се да и у ранијим временима није њих било пуно. постоји један фини круг људи који долазе и тачно знамо већ шта траже. Оно што је лепо је да они сугеришу и неким млађим људима који овде долазе, па и они крену неким њиховим трагом.
DSCN9664_Fotor– Ако бисмо на вагу ставили класике и белетристику, шта би превагнуло?
Свакако белетристика. Чак нешто што смо приметили у последње време, суочавамо се са синдромом из веле-трговина. Акцијске цене. Неке велике књижаре су такође започеле такву врсту продаје. Сада се врло често дешава и када уђу у нашу књижару, која је другачије профилисана, да нас одмах питају „јел имате нешто на акцији“? Тако да смо и ми морали да сугеришемо издавачима да нам дају акције за поједине наслове. Врло често се ту онда могу наћи књиге по неким повољним ценама, па читаоци не праве класификацију да ли и о каквој литератури се ради, битно да је на акцији.
– Долази до ситуација да писци рекламирају своја дела. Да ли је писцима потребна реклама?
Јесте, на жалост. Сви смо некако навикли на рекламе. Најбоља реклама је квалитет писца и препознатљивост. Препорука од људи који су у току. Од такве рекламе нема боље. Али…све друго је толико агресивно у својој реклами да доводи до ситуације да је и реклама књига можда у овом тренутку паметан потез. немогуће је показати се, ако ниси присутан у медијима. просто је та присутност у медијима и на јавним друштвеним мрежама неопходна да би вас неко приметио.
– Оно што је вредно остаје. Последњих година владају интересовања за књиге познатих личности, модних блогерки. Да ли је то нешто што може да опстане?
Сигурно да није. У недавно разговору, Љиљана Хабјановић Ђуровић ми је испричала да је на сајму неко упитао шта даје уз књигу, зато што су на неким штандовима добијали ситне поклоне уз књиге. Некада је важило мишљење да се неке књиге чак и уз чоколаду не би продале, а данас је дошло време да се баш тако и продају. Било је својевремено на сајму да су се уз неку књигу добијали сирупи бесплатно. До тих граница је то банализовано. Ипак мислим да ће и то проћи.
DSCN9668_Fotor– Ви сте од особе која је почела да ради са књигама дошли до неког ко је и сам отворио књижару и посветио се томе. Да ли сте се покајали или имате планове за будућност?
Дођу и неки тешки тренуци, наравно. Као и у сваком послу. Дођу тренуци кад се запитам колико је то све имало смисла, али то су тако ретки тренуци. Ја сам један страствени љубитељ књиге и тако верујем у то да права вредност никада неће да нестане. Све што је право у историји, историји књижевности, историји уметности – то је опстало до данас. Ниједног тренутка се нисам покајала, стално искрсавају неке нове и нове идеје, нови планови. Сад су често везани и за промоције књига које задњих пет година радимо. Људи који на сличан начин размишљају, то увек негде препознају. добар глас се далеко чује. Да не говорим о промоцијама које протекну врло успешно, то вас орасположи за неку наредну промоцију. Сад смо и у плану оснивања Удружења.

Check Also

Народно позориште Приштина у новој сезони са новим и старим представама

Челни људи и глумци Народног позоришта Приштина, на конференцији за медије, која је данас одржана …