Међународни дан људских права

Обележавање је почело 1950. године, две године након што је је 10. децембра у УН потписана Универзална декларација о људским правима.

Обележавање је почело 1950. године, две године након што је је 10. децембра у УН потписана Универзална декларација о људским правима.

Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека – од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.

У оквиру Савета Европе 1950. донета је Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.

Канцеларија за људска и мањинска права Владе Србије организује Сајам “Сложени мозаик Србије” који ће се одржати у хали пет Београдског сајма.

Директорка Канцеларије Сузана Пауновић истакла је да манифестација представља најбољи начин да се пошаље порука о значају људских права и сложног мозаика који постоји у Србији.

Она је рекла да је Србија посвећена спровођењу Акционог плана за поглавље 23 и обавеза које из њега произилаве.

Кад је реч о мањинској политици, Пауновић је рекла да се спроводи Акциони план за остваривање права национланих мањина, као и да је после низа година активиран буџетски фонд за националне манине.

Министар одбране Александар Вулин поручио је, на отварању манифестације, да су сви представници националних заједница у Србији мост за сарадњу са окружењем.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић честитала је свим грађанима и грађанкама Србије Међународни дан људских права, уз подсећање да је једно од основних и загарантованих – право сваке особе да не буде дискриминисана и да буде равноправна.

Сва релевантна истраживања као и подаци из поднетих притужби, показују да су грађани и грађанке који живе у сиромаштву, са инвалидитетом, затим жене, Роми, старији и друге друштвене групе, у повећаном ризику од непоштовања или кршења људских права, и то у различитим областима друштвеног живота: на тржишту рада, у здравственој и социјалној заштити, образовању, медијима…, навела је Јанковић у саопштењу.

“Потребно је још интензивније радити на даљој изградњи друштва правде, једнакости и толеранције, у коме се поштују права сваког појединца и у коме све институције раде свој посао у оквирима законом утврђених овлашћења. Посебан акценат треба ставити на заштиту социјалних и економских права”, закључила је повереница.

Не може се говорити о људским правима, а да то не обухвата поштовање права жена и мањина у Србији, изјавила је потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.

Она је истакла и да је борба да све маргинализоване и вишеструко дискриминисане групе грађана и грађанки буду препознате као равноправни чланови нашег друштва, да равноправно остварују сва своја права и да имају једнаке могућности за рад и развој одговорност свих, саопштено је из кабинета потпредседнице.